Piše: Ivan Danilov
Američki politički i medijski život ključa povodom dva skandala na koja protivnici Donalda Trampa polažu velike nade i već maštaju o uništavanju njegove državničke karijere i impičmentu.
Borbeni list britanske finansijske elite – londonski Financial Times – procenio je da Trampove šanse da zadrži vlast zavise od toga koliko će njegovih republikanaca biti spremno da se radi njegovog uklanjanja sa vlasti udruži sa senatorima i kongresmenima iz Demokratske partije.
[adsenseyu1]
Info-portal The Hill – pozvavši se na bukmejkersku kompaniju Paddy Power – ocenio je da su šanse da dođe do impičmenta sada 2:1, odnosno – 33 odsto.
Ulje na vatru doliva najnoviji špijunski skandal povezan sa hapšenjem Ruskinje Marije Butine koja može biti osuđena u SAD na pet godina zatvora pod optužbom „zavera radi delovanja u svojstvu agenta strane države“.
Nju ne terete za špijunažu već za lobiranje i nezakonito finansiranje Trampove izborne ampanje 2016-te „ruskim državnim novcem“. To bi moglo da bude iskorišćeno kao pseudodokaz da je postojala `tajna veza` između Trampa i Rusije.
Pošto je proteklih dana došlo i do nagle eskalacije unutarameričkih političkih konflikata, ima smisla ozbiljno razmotriti mogućnost da dođe do pokušaja smenjivanja predsednika SAD.
Po američkom Ustavu, šef države može biti podvrgnut impičmentu za veleizdaju, primanje mita i za druge „ozbiljne prestupe i ogrešenja o zakone“. Pod ovim `ostatkom` se najčešće imaju u vidu laganje pod zakletvom, prekoračenje ovlašćenja, nepotčinjavanje odluci suda i rasipanje državnog novca.
Odlučivanje šta je „ozbiljan prestup“ – i dovoljan za razlog impičment – u nadležnosti je Senata SAD. Uostalom, poznati američki pravnik Majkl Lebron već je ocenio da je američki politički sistem tako postavljen da Kongres SAD može šefa države podvrgnuti impičmentu i samo za frizuru.
Kad bi za sve bila dovoljna samo dva brza glasanja (u gornjem i donjem domu Kongresa SAD) – impičment bi bio prilično verovatan. Jer, među republikancima ima dosta nevertrumpers (nikada-za-Trampa), kongresmena i senatora koji predsednika SAD smatraju svojim neprijateljem i `slučajnim čovekom` koji im je preoteo partiju, glasove birača i politički uticaj.
Takvi bi sa demokratama glasali za impičment. Međutim, njihov je problem što procedura impičmenta pretpostavlja – nekoliko koraka.
Prvo inicijatori impičmenta moraju da u Predstavničkom domu oficijelno formulišu za šta Trampa tačno optužuju. Potom sledi glasanje na kojem inicijativa mora dobiti prostu većinu. Ako tu prepreku preskoče – onda sve prelazi u Senat SAD u kojem se otvara nešto nalik na dugi sudski proces u kojem senatori igraju ulogu porote.
Tramp bi u toj proceduri imao pravo i da se sam brani, i da uz sebe ima advokata, i da se upušta u unakrsna ispistivanja svedoka.
Na kraju tog dela `postupka`, u Senatu bi se glasalo o impičmentu a tada bi za svrgavanje već bila potrebna dvotrećinska većina.
Ne treba biti prorok da bi se zaključilo da bi Tramp pokušaj takvog suđenja sebi pretvorio u proces protiv američke političke klase u celini i takozvane duboke države.
Vladimir Putin je govorio upravo o `dubokoj državi` kada je objašnjavao francuskim novinarima koliko je teško promeniti bilo šta u američkoj politici…
Tramp je umnogome bio izabran kao „borac protiv sistema“, pa je za očekivati da bi za vreme procesa o impičmentu učinio javnim sve čime bi mogao kompromitovati sistem (jer više ne bi imao šta da izgubi), a još bi imao razloga da se obraća onima koji bi njegovo odstranjivanje od vlasti shvatali kao pokušaj puča u režiji duboke države.
Tramp ima mnogo pristalica u armiji SAD i nacionalnoj gardi, u nižim srednjim strukturama FBI, kao i u `crvenim` (republikanskim) američkim državama, a to je dovoljno da ohladi pobornike njegovog odstranjivanja od vlasti.
Sve te ljude bilo bi izuzetno teško ubediti da je Tramp `Putinov agent`, pogotovo bez očiglednih dokaza.
Ne sme se potpuno isključiti da deo američkog establišmenta, onaj koji mrzi Trampa i priželjkuje konfrontaciju sa Rusijom, pokuša sa impičmentom. Međutim, pri takvom scenariju – SAD bi se veoma brzo mogle naći pred samom ivicom građanskog rata. Ili, čak, i iza nje..
Dodatni faktori unutrašnje destabilizacije SAD mogli bi da budu kompromitujući dokumenti pomoću kojih bi Tramp mogao pokušati da pošalje u zatvore svoje političke oponente.
Sasvim je moguće da je kroz reakcije američkih medija i političara na susret Trampa i Putina u Helsinkiju govorio strah da je ruski lider mogao američkom kolegi predati kakve dokumente na osnovu kojih bi bilo moguće optužiti izborni štab Klintonove za finansrianje iz inostrantva. A i bez Putina bi Tramp imao dosta `informativnih bombi` kojima bi mogao zagorčati život svojim oponentima i pretvoriti impičment u riskan tnu operaciju za njih.
Ne treba gubiti iz vida da su i Tramp i njegov rejting odlično `preživeli` sve dosadašnje nasrtaje njegovih oponenata.
Sve ovo uopšte ne znači da Trampa ne čekaju problemi. Imaće ih. Američki lider će s mukom praviti čak i najmanje korake u normalizaciji odnosa sa Rusijom. Praviće ih sa velikim trudom i ozbiljnim političkim rizikom.
Sve ovo za Rusiju znači da mora biti strpljiva, a `barut` držati suvim…
(Fakti)
