Vojske zapadnih zemalja dugo su posmatrale ratove ove vrste kao izuzetke koje treba izbegavati po svaku cenu, u korist kratkih sukoba u kome dominira brzo manevrisanje
Postoji realna mogućnost da će rat velikih sila u budućnosti izgledati kao sukob u Ukrajini, a oružane snage zapadnih zemalja nisu spremne, kao što bi trebalo da budu za tako dugu i krvavu borbu, smatra penzionisani potpukovnik Vojske SAD Aleks Veršinin, koji je svoje viđenje izneo u tekstu za britanski tink-tenk RUSI.
Iako je teško prognozirati kako bi izgledao oružani konflikt velikih sila sa nuklearnim arsenalima, postoji mogućnost da bi rat između njih rezultirao dugotrajnim sukobom iscrpljivanja, a zapadne vojske se nisu pripremale za takav način borbe i moraće da učine određene promene u strategiji, upravljanju resursima i obuci, piše Veršinin.
„U ratovima iscrpljivanjem, vojne operacije su oblikovane sposobnošću države da nadomesti gubitke i stvori nove formacije, a ne taktičkim i operativnim manevrima“, ocenjuje on i dodaje da za razliku od manevarskog ratovanja, čiji je glavni cilj brza i nasilna pobeda nad protivnikom, rat iscrpljivanjem zahteva dosta vremena, možda nekoliko godina.
„Strana koja prihvati iscrpljivačku prirodu rata i fokusira se na uništavanje neprijateljskih snaga, pre nego na zauzimanje teritorije, najverovatnije će pobediti. Zapad nije spreman za ovakav rat“, navodi penzionisani američki oficir.
On naglašava da su vojske zapadnih zemalja dugo posmatrale ratove ove vrste kao izuzetke koje treba izbegavati po svaku cenu, u korist kratkih sukoba u kome dominira brzo manevrisanje.
„Umesto ‘odlučujuće bitke’ kroz manevarsko ratovanje, rat iscrpljivanjem usmeren je uništavanje neprijateljskih snaga i njihove sposobnosti da nadomeste svoj borbeni potencijal, dok se sa druge strane čuvaju sopstvene snage“, piše Veršinin i zaključuje da „uspešna strategija u takvom sukobu podrazumeva prihvatanje da će rat trajati bar dve godine“.
On dalje opisuje da je u sukobima rivala koji imaju slične sposobnosti, poput Kine i SAD, pobeda zavisi od toga ko ima mogućnost da zameni gubitke i nastavi borbu, kao i da je mnogo veća verovatnoća da će jače vojne sile imati široko dostupne resurse i regrute, što znači da bi sukob mogao da se oduži, slično onome što se vidi u Ukrajini, gde se Rusija bori protiv snaga koje podržava NATO.
„Ratove iscrpljivanja pobeđuju privrede, koje omogućavaju masovnu mobilizaciju vojske preko industrijskih sektora. Vojske se ubrzano šire tokom takvog sukoba i zahtevaju ogromne količine oklopnih vozila, dronova, elektronskih komponenti i druge vojne opreme“, piše bivši potpukovnik.
Veršinin ističe i da je sukob u Ukrajini pokazao značaj mogućnosti zamene ljudskih gubitaka u kratkom roku, što je Rusija uspešno činila, dok se Ukrajina, prema njegovom mišljenju, trenutno suočava sa nedostatkom regruta usled nesposobnosti parlamenta da usvoji predlog novog zakona o mobilizaciji.
Sličan problem sa ljudstvom, smatra on, mogao bi da zadesi i vojske zapadnih zemalja, koje u skladu sa doktrinom NATO-a više preferiraju profesionalne i iskusne podoficire i vojnike, koje nije lako zameniti ukoliko budu izbačeni iz stroja.
„Najbolji model za oružane snage je izbalansirana mešavina profesionalne vojske po NATO standardu srednje veličine, sa ogromnim brojem regruta dostupnih za mobilizaciju u skladu sa sovjetskom doktrinom“, zaključuje penzionisani oficir Vojske SAD.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se