U SAD-u su ozbiljno primili vest o tome da ruska vojska planira da svoje gigantske nuklearne podmornice klase „Akula“ (NATO – „Typhoon“) opremi konvencionalnim krstarećim raketama.
Prema procenama ruskog vice-admirala Olega Burceva, svaka podmornica ove klase bi se mogla naoružati s 200 raketa tipa „Kalibr“, „Oniks“ i „Cirkon“.
Kao jedan od kvalitetnih modela, kada je u pitanju preoružanje strateških napadačkih podmornica, Burcev navodi primer američke nuklearne podmornice klase „Ohajo“. Naime, američki vojni konstruktori su uspeli da ovu podmornicu preoružaju krstarećim raketama „Tomahavk“.
[adsenseyu1]
S četiri podmornice ove klase „skinute“ su interkontinetalne balističke rakete Trident I, a umesto njih su integrisani lanseri za krstareće rakete „Tomahavk“. Ovakvom tehničkom operacijom dobila se napadačka podmornica impresivne vatrene moći (može nositi i do 154 „Tomahavki“).
Ruskim brodograđevinskim kompanijama nije strana transformacija nuklearnih podmornica. Jedan od najvećih projekata ovog tipa je nosio oznaku „Gruša“. Konretno, u pitanju je bila modernizacija serije atomskih podmornica klase 667A „Navaga“.
Ovaj projekat je podrazumevao da se iz korpusa ovih podmornica u potpunosti iseče i ukloni deo sa silosima starih raketa, a na njegovo mesto uklopi novi, u kom se nalazilo osam torpednih cevi, kalibra 533 mm.
Tom prilikom su, po prvi put, torpedne cevi postavljene pod uglom u centralnom delu podmornice, a ne u „nosu“, kako je to do tada bilo uobičajeno. Kao rezultat projekta „Gruša“ dobijena je podmornica koja je mogla da nosi do 32 dozvučne krstareće rakete strateške namene S-10 „Granat“. Ove rakete su se mogle lansirati iz navedenih torpednih cevi, kao i standardna torpeda.
Punjenje se obavljalo preko višecevnog rotacijskog punjača u obliku ogromnog bubnja, koji je bio integrisan u unutrašnjosti korpusa podmornice. Iako je planirano da se na ovaj standard podigne šest podmornica klase 667A „Navaga“, radovi su završeni na tri ove podmornice.
One su uspešno eksploatisane u jedinicama Severne flote, kada su povučene iz operativne upotrebe, na prelazu u 21. vek. Zadnja podmornica klase 667AT „Gruša“ s taktičkom oznakom K-395 povučena je iz borbenog sastava 1. septembra 2002. godine.
Ovakav projekat preoružavanja „Akula“ može biti daleko efikasniji i samim tim opasniji od svih pokušaja do sada, konstatuju američki vojni stručnjaci s internet portala Military Watch Magazine.
Sama količina od 200 raketa, koje će moći da nosi jedna podmornica, mogla bi dovesti do potpunog uništenja gotovo celokupne pomorske borbene grupe, koju predvodi nosač aviona, sa svim njenim krstaricama, razaračima i sl.- naravno, pod uslovom da se izvede polotunski napad, s velikim brojem raketa.
[adsenseyu4]
U tekstu se dalje navodi da je protivbrodska raketa P-800 „Oniks“ sposobna da postigne brzinu od gotovo 3 maha, što je vrlo složen cilj za presretanje. Samo navođenje rakete je moguće izvesti samostalno ili pomoću aviona koji se, u tom trenutku, nalaze u vazdušnom prostoru.
Međutim, situacija može eskalirati do krajnjih granica, ako se uspešno završi testiranje perspektivne hiperzvučne rakete „Cirkon“, koja će leteti brzinama većim od 9 maha.
Trenutno ne postoji adekvatno odbrambeno sredstvo koje može zaštititi bilo koji cilj od ove rakete, koja će moći da ostvari domet i do 1000 km.
(hr.rbth.com)