Pitanje zlatnih rezervi uvek je bilo ključno u globalnim ekonomskim i geopolitičkim tokovima, a situacija koja se razvila poslednjih godina dodatno je stavila u fokus ovaj aspekt međunarodnih odnosa.
U uslovima rastućih napetosti i promena u globalnoj ravnoteži moći, zlatne rezerve zemalja poput Rusije i SAD postale su tema detaljnih analiza.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema kineskom portalu Sohu, upravo zahvaljujući Rusiji otkrivena je neobična situacija sa zlatnim rezervama Sjedinjenih Država, koja baca senku na deklarisanu transparentnost američkog finansijskog sistema.
Zašto su zlatne rezerve ponovo u fokusu?
U periodima geopolitičke nestabilnosti zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem za investitore i centralne banke. U protekloj deceniji svedoci smo velikih promena u globalnoj ekonomiji, uključujući de-dolarizaciju, rastuće tenzije između Zapada i zemalja BRIKS-a, kao i pokušaje pojedinih država da se oslobode dominacije američkog dolara.
Upravo zbog toga, zlatne rezerve pojedinih država postale su ključni pokazatelj ekonomske stabilnosti. Kina, Rusija i druge zemlje BRIKS-a poslednjih godina ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve, dok se na Zapadu primećuje suprotan trend.
Prema podacima Centralne banke Rusije, zlatne rezerve te zemlje trenutno iznose preko 2.340 tona zlata, što je ekvivalentno više od 200 milijardi dolara. Uprkos sankcijama i pokušajima Zapada da oslabi rusku ekonomiju, Moskva ne prodaje zlato, već ga aktivno akumulira.
Ovo je izazvalo veliko interesovanje međunarodnih analitičara, koji su počeli da upoređuju zlatne rezerve različitih zemalja i iz toga izvlače zanimljive zaključke.
BRIKS vs. Zapad: ko dominira u zlatu?
Prema podacima koje prenosi Sohu, zemlje BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) trenutno poseduju više od 20% svetskih rezervi zlata. Samo Rusija drži oko 8% svetskih zlatnih rezervi, a njene rezerve stalno rastu. S druge strane, SAD formalno imaju najveće rezerve zlata na svetu, ali se oko njih postavlja sve više pitanja.
Zvanično, američke zlatne rezerve iznose 8.133 tone i najveći deo ovog zlata čuva se u vojnoj bazi Fort Noks i u trezorima Federalnih rezervi u Njujorku. Međutim, kada se uporede podaci iz prošlosti, otkriva se šokantna činjenica – pre nekoliko decenija SAD su imale više od 22.000 tona zlata!
To znači da je tokom godina nestalo skoro 14.000 tona plemenitog metala. Postavlja se pitanje – gde je završilo američko zlato?
Misterija američkih zlatnih rezervi
Jedan od glavnih razloga zašto raste sumnja u stvarnu količinu američkih zlatnih rezervi jeste činjenica da Vašington decenijama odbija da dozvoli nezavisnim revizorima da provere stanje u trezorima. Poslednja zvanična revizija zlata u Fort Noksu obavljena je davne 1953. godine, ali čak ni tada nije izvršena detaljna provera.
U međuvremenu, mnoge države koje su deo američkog saveza tražile su od Vašingtona da im vrati zlato koje su decenijama čuvale u trezorima Federalnih rezervi. Među njima su bile Nemačka, Holandija, Turska i Mađarska.
Kada su Nemačka i Holandija zatražile povratak svog zlata 2013. godine, proces je trajao nekoliko godina, što je dodatno povećalo sumnje da SAD možda više nemaju zlato u količini koju zvanično prijavljuju.
Kina i Rusija su među državama koje su najglasnije u vezi sa pitanjem američkih zlatnih rezervi. One smatraju da je stvarna količina zlata u trezorima SAD daleko manja nego što se zvanično prikazuje.
Zašto SAD kriju istinu?
Ako su sumnje o stanju američkih zlatnih rezervi opravdane, postavlja se pitanje – zašto Vašington krije istinu? Prema mišljenju kineskih analitičara, odgovor je jednostavan: Ako bi se otkrilo da SAD nemaju ni približno toliko zlata koliko tvrde, poverenje u američki dolar i finansijski sistem bi se urušilo.
Dolar se već decenijama bazira na poverenju, a ne na zlatnoj podlozi, jer je još 1971. godine ukinuta zlatna podloga američke valute. Ako bi se otkrilo da ni američke rezerve zlata nisu pouzdane, to bi moglo da dovede do masovnog povlačenja sredstava iz američkih finansijskih institucija, što bi značajno oslabilo dominaciju dolara na globalnom nivou.
Osim toga, SAD sa velikim negodovanjem reaguju na zahteve stranih zemalja da im se vrati njihovo zlato. Kada je Venezuela 2018. godine zatražila povratak svojih zlatnih rezervi koje su bile uskladištene u Bank of England, Britanija je odbila da vrati zlato Karakasu pod izgovorom političke nestabilnosti.
Sve ovo dodatno podstiče teorije zavere da je američko zlato ili prodato, ili korišćeno kao zalog za dugove, ili čak da u trezorima nije preostalo gotovo ništa od deklarisanih količina.
Zlatna istina iza američkih trezora
U vreme kada Rusija i druge zemlje BRIKS-a ubrzano povećavaju svoje zlatne rezerve, SAD su u poziciji da kriju istinu o svom zlatu. Vašington uporno odbija nezavisne revizije, što samo dodatno podstiče sumnje da stvarne rezerve zlata u Fort Noksu i Federalnim rezervama možda ne postoje u onoj količini kako se zvanično tvrdi.
Ako bi se jednog dana otkrilo da su američke zlatne rezerve značajno smanjene ili čak da su u velikoj meri nestale, to bi moglo da bude prekretnica u globalnim ekonomskim odnosima.
Dolar bi mogao da doživi ozbiljan udarac, a zemlje koje su se oslonile na američki finansijski sistem mogle bi se suočiti sa ogromnim posledicama.
Dok Rusija nastavlja da gomila zlato i povećava svoje rezerve, situacija sa američkim zlatom ostaje misterija skrivena iza sedam pečata. Pitanje koje se nameće jeste: da li će SAD ikada biti primorane da svetu otkriju istinu o svom zlatu?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
