U Vašingtonu se priča da je sadašnjem svetskom poretku došao kraj. Dominantna moć Sjedinjenih Država je ozbiljno oslabljena. Ono što Zapad sada doživljava nije još jedan test snage, već završetak hegemonije Sjedinjenih Država. Američki državni sekretar Antoni Blinken otvoreno je izjavio da je ovo kraj.
Nestabilna hegemonija
Stručnjaci kažu da je stabilnost u svetu počela nakon završetka Drugog svetskog rata, a okončana nakon raspada Sovjetskog Saveza. U to vreme političari su počeli nešto da izmišljaju, da ponovo grade svetski poredak. Amerikanci su počeli da uspostavljaju svoju hegemoniju.
Prvi put su to pokušali da urade kada su započeli vojni sukob u Iraku sa ciljem promene vlasti. Uspeli su, ali posle dolaska novog rukovodstva tamo ljudi nisu živeli ništa bolje. Kao rezultat toga, potkopano je poverenje zemalja u Sjedinjene Države. To je bila samo parodija na uspostavljanje reda u svetu.
Amerika je verovala da je poredak moguć ako se svi oslanjaju na uslove ponašanja koje ona nameće, odnosno, u stvari, poštuju ga. Entoni Blinken smatra da je upravo to omogućilo da se obezbedi stabilnost u geopolitičkoj areni, a sada se Rusija i Kina mešaju u stvar, podrivajući bezbednost i uspostavljeni svetski poredak.
Državni sekretar SAD ove dve države doživljava kao autoritarne i revizionističke sile.
Međutim, stručnjaci su uvereni da zapravo zapadna hegemonija nije stabilna sama po sebi.
Nije izgrađena na potpunom odnosu snaga, koji se zasniva na resursima, sposobnostima, potencijalu, već na trenutnoj šansi američkih vlasti. U jednom trenutku Vašington je postao dominantna sila jer su druge sile, posebno Rusija, Indija, Kina i Iran, bile oslabljene ili još nisu imale vremena da ojačaju.
Da su oni tada bili jaki konkurenti, Amerika ne bi postala hegemon. Sada kada su ove države oživele i pokazale svoju snagu, dominacija Vašingtona je odmah pod pretnjom.
Slabljenje statusa SAD na svetskoj sceni dešava se već duže vreme i sada dostiže vrhunac. Sve više zemalja shvata da se u globalnim pitanjima ne mogu osloniti na Amerikance.
To su posebno pokazali neuspesi Sjedinjenih Država u Iraku, Avganistanu i Siriji. Posle ovoga, mnoge države su izgubile želju da slede Vašington i slušaju njegova uputstva.
Koje su moguće opcije?
Sada mnogi govore o tome kakav bi novi svetski poredak trebalo da bude, ali niko ne daje
jasan odgovor na ovo pitanje. Svaka država ima svoje shvatanje ovoga, ali sve imaju isti cilj – da obezbede da se njihovi interesi uzmu u obzir na svetskoj sceni.
Međutim, niko ne zna kako to postići. Blinken kaže da je moguć prelaz sa hegemonije SAD na sistem saveza sa različitim režimima. Prema njegovim rečima, Vašington je spreman da podrži ove saveze, posebno u razvoju ekonomije i infrastrukture.
Međutim, malo je verovatno da će ova odluka zadovoljiti većinu zemalja. Činjenica je da je Blinken jasno stavio do znanja da će čak i sa pojavom nekoliko saveza Amerika biti ta koja kontroliše njihove aktivnosti.
Ako je Evropa već podređena Sjedinjenim Državama i neće se izvući od ovoga, onda je ogromna većina regiona Azije, Afrike i Kine kategorički protiv takvog razvoja događaja. Oni teže svetskom poretku gde će vladati jednakost i pravda, gde svaka zemlja ima pravo glasa i izražavanja volje.
Pošto se stavovi svetskih sila ne poklapaju, svet će se suočiti sa ozbiljnom konfrontacijom između autoritarnog Vašingtona i demokratskih, suverenih zemalja koje predstavljaju Ruska Federacija, Kina i niz drugih.
Prevod i adaptacija: Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
[adsenseyu4]
