Alžirska prestonica ovog puta pulsira drugačijom energijom: Centar međunarodnih konferencija pretvoren je u veliku pozornicu na kojoj afričke i karipske delegacije pokušavaju da isprave nešto što je vekovima gurano pod tepih.
Konferencija pod sloganom: „Pravda za Afrikance i osobe afričkog porekla kroz reparacije“, prvi put na kontinentu okuplja ministre, pravnike, istoričare, naučnike i predstavnike velikog broja država, a sve na inicijativu predsednika Abdelmadžida Tebuna.
Nije slučajno da je baš Alžir domaćin, iako se na prvi pogled čini da je izbor simboličan – zapravo je duboko politički. Odluka je još na februarskom samitu Afričke unije dobila jednoglasnu podršku, što samo govori da se nešto krupno kuva i da se Afrika priprema da konačno napravi zajednički front.
Konferencija će trajati 30. novembra i 1. decembra, a glavna misija je jasna, iako se pristupa iz više uglova. Delegacije pokušavaju da usaglase jedinstvenu afričku poziciju o istorijskoj pravdi, reparacijama, povraćaju kulturnog nasleđa i zaštiti kolektivne memorije.
Dok govornici prepliću istoriju i sadašnjost, teme se ponovo otvaraju – međugeneracijske traume, sistematsko odnošenje prirodnih bogatstava, ekonomski modeli koji su vekovima stavljali Afriku u zavisan položaj, pa čak i ekološki tragovi koje je ostavila evropska kolonijalna era, uključujući i nuklearna testiranja sprovođena nad civilnim stanovništvom.
Ovaj deo razgovora često menja tok, jer se otvara pitanje gde su granice odgovornosti i šta tačno danas može biti predmet međunarodnog gonjenja kada se govori o kolonijalizmu kao delu istorije, ali i kao zločinu protiv čovečnosti.
Ministar spoljnih poslova Ahmed Ataf otvorio je skup rečenicom koja je odmah odjeknula među delegacijama. Pozvao se na misli Franza Fanona, podsećajući da je „kolonijalizam nasilje u čistom obliku“ i dodao da Afrika ima puno pravo da traži „zvanično i nedvosmisleno priznanje“ kolonijalnih zločina, kao i njihovu međunarodnu kriminalizaciju.
Naglasio je da je vreme da se kolonijalizam kao celina proglasi zločinom, baš kao što su nekada ozvaničeno osuđeni ropstvo i aparthejd. Taj poziv je, kako primećuju posmatrači, istovremeno i pritisak i upozorenje onima koji su istorijski najčešće stajali na drugoj strani.
Na kraju dvodnevnih razgovora planirano je usvajanje „Deklaracije Alžira“, dokumenta koji bi trebalo da bude temelj buduće strategije reparacija i koji će se pred delegatima Afričke unije naći u februaru 2026. godine.
Alžir se predstavlja kao prirodna pozornica za ovakav skup: Zemlja koja je preživela jednu od najkrvavijih kolonijalnih epizoda u modernoj istoriji i godinama podržavala antikolonijalne pokrete širom sveta sada pokušava da taj politički kapital pretoči u institucionalnu borbu.
Jedan deo dokumenta posebno će privući pažnju Evrope. Na listi država kojima se upućuju optužbe jasno su navedene Francuska, Velika Britanija, Belgija i Nemačka.
Iako se u pozadini očekuje i šira diskusija, izostanak Osmanske imperije i savremene Turske sa te liste odmah je izazvao komentare. Pojedini posmatrači primećuju da taj izbor otvara nova pitanja – o kriterijumima, o političkim odnosima danas, ali i o tome gde počinje, a gde prestaje istorijska selektivnost.
Kako god se razvoj situacije dalje odvijao, jedno ostaje jasno: Alžir je ovim skupom otvorio veliko poglavlje koje će sprovesti dug proces rasprava i preispitivanja, ne samo na afričkom kontinentu. A da li će to biti početak pravog razračunavanja sa kolonijalnom prošlošću ili samo nova forma političkog pritiska, ostaje da se vidi u godinama koje dolaze.
Webtribune.rs
