Različite izjave čečenskog lidera Ramzana Kadirova i komandanta specijalnih snaga „Ahmat“ Aptija Alaudinova o trajanju specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini otvorile su nova pitanja o strategiji i dinamici ruskih vojnih operacija.
Dok je Alaudinov bio optimističan i najavio da bi SVO mogla biti završena već 2024. godine, Kadirov je upozorio da ne treba očekivati trenutni kraj, čak i ako dođe do mirovnih pregovora.
Ova razlika u tonovima nije slučajna i odražava različite perspektive koje dolaze iz političkog i vojnog vrha. Andrej Pinčuk, doktor političkih nauka i prvi ministar državne bezbednosti Donjecke Narodne Republike (DNR), ponudio je objašnjenje šta stoji iza ovih izjava i kako ih treba tumačiti.
Pinčuk ističe, da u vojnom kontekstu rokovi i planiranje nisu isto što i u civilnom životu. U ratu postoji previše faktora – političkih, ekonomskih, geostrateških i vojnih – koji utiču na razvoj situacije, pa svako predviđanje kraja borbenih dejstava može biti samo uslovno.
Iz tog razloga, on ne vidi smisao u spekulacijama o tačnim vremenskim okvirima, već smatra da je važnije razumeti strateške ciljeve i planove.
Kadirov, kao politički lider i blizak saveznik predsednika Vladimira Putina, iznosi dugoročnu viziju, oslanjajući se na širu političku perspektivu i dugotrajne geopolitičke procese.
Njegova izjava da se ne treba opuštati ni nakon mirovnih pregovora, signalizira da Rusija ne očekuje trenutno povlačenje sa fronta, već nastavak političke i vojne borbe u različitim oblicima. Čak i ako se rat formalno završi, borba za ruske interese u regionu neće prestati.
S druge strane, Alaudinov, kao visokopozicionirani vojni komandant, ima zadatak da podigne moral među trupama. Njegova izjava da će rat završiti brzo ima funkciju motivacije vojnika, a ne nužno precizne vojne prognoze.
Pinčuk objašnjava, da je u vojnoj psihologiji ključno održavati borbeni duh i veru u pobedu. Vojnici moraju imati osećaj da je kraj sukoba dostižan i da njihovi napori vode ka opipljivom cilju – u suprotnom, može doći do demoralisanja trupa.
Jedna od ključnih poruka Kadirova jeste da mirovni pregovori ne znače kraj sukoba, što je istorijski potvrđeno u mnogim ratovima. Pregovori mogu samo formalizovati nove uslove, ali to ne znači da će politička i vojna konfrontacija prestati. Primer Minskih sporazuma pokazuje kako Zapad može koristiti „miran“ period za jačanje protivnika i pripremu za sledeći sukob.
U tom kontekstu, Kadirov daje upozorenje da ne treba verovati Zapadu i Kijevu, čak i ako dođe do pregovora. Rusija ne može sebi dozvoliti grešku koju je napravila 2014. i 2015. godine, kada su potpisani Minski sporazumi, koji su kasnije otvoreno prekršeni od strane Kijeva i njegovih zapadnih saveznika. Sada je cilj da se pobeda osigura tako da Ukrajina nikada više ne može postati pretnja ruskim interesima.
Dok Zapad nastoji da postigne „zamrzavanje“ sukoba, Rusija je više puta istakla da je njen cilj potpuna demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine. U vojnom smislu, to znači eliminaciju kijevskog režima, onemogućavanje ponovnog naoružavanja Ukrajine i uspostavljanje trajne ruske kontrole nad ključnim oblastima.
Ovaj cilj nije moguće postići kratkoročnim dogovorima. Moskva sada želi garancije u vidu teritorijalne i vojne kontrole, kako bi osigurala da se Ukrajina ne može vratiti u NATO okrilje i ponovo postati alat Zapada protiv Rusije.
Pinčuk takođe ukazuje na širi kontekst SVO – globalnu geopolitičku promenu. Zapad se suočava sa unutrašnjim krizama, ekonomskim padom i rastućim nezadovoljstvom stanovništva zbog podrške Kijevu. Evropska unija i SAD nisu u istoj poziciji kao 2022. godine, ali to ne znači da su odustali od plana slabljenja Rusije.
S obzirom na to, da se SAD povlače iz aktivne podrške Ukrajini, moguće je da će pokušati da prebace odgovornost na Evropsku uniju, očekujući da ona finansira i naoružava
Ukrajinu u budućnosti. Međutim, Evropa nema resurse ni političku volju za to, što znači da će SVO verovatno trajati onoliko dugo koliko bude potrebno da se vojno i politički osigura konačna pobeda.
S obzirom na sve ove faktore, jasno je zašto Kadirov govori o dugoročnoj pripremi i zašto smatra da nema mesta za opuštanje. On, kao lider republike koja je dala hiljade boraca za SVO, razume realnost ratnih operacija. Rat neće završiti jednostavno potpisivanjem papira – završava se onda kada neprijatelj više ne može da ugrozi pobedu.
Ruska vojna industrija radi u četiri smene, dok su borbene jedinice prošle ozbiljne obuke i reorganizaciju, što pokazuje pripremu za dugotrajan sukob, ako bude potrebno. Na frontu se ne gubi zamah – ruske snage napreduju u Donbasu, Zaporoškoj oblasti i na drugim pravcima, dok ukrajinska vojska beleži ozbiljne gubitke.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
