Ni gotovo 3.000 dana od kada su dve strane na Briselski sporazum stavile potpis nema sprovedenih svih odluka.
Nema dogovora o tački koja bi Srbima na Kosovu i Metohiji trebalo da garantuje ovlašćenja u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.
Zajednica srpskih opština trebalo bi da se formira u skladu sa dogovorom Beograda i Prištine, poručili su tokom posete Prištini izlasnici EU i SAD. Na tu poruku samo sat kasnije reagovao je Aljbin Kurti.
„Na Kosovu ne možemo da imamo monoetničko udruženje, pa je neophodno da ‘integrišemo’ sve građane bez obzira na etničku pripadnost, a ne da stvaramo barijere koje ih dele“, rekao je Kurti.
Dan kasnije odgovor stiže iz Beograda.
„Ako on misli da neće morati da se razgovara o Zajednici srpskih opština, već samo o tome da mi kažemo da je ‘republika Kosovo’ nešto što prihvatamo i priznajemo, ne mora ni da dolazi, a ako neko od mene to očekuje, ne mora ni da me zove. Ono što mogu da kažem celoj javnosti – to je da će naša reakcija biti veoma snažna i oštra po pitanju nepoštovanja međunarodno-pravnih ugovora koji su potpisani u prisustvu i pod okriljem EU“, naglasio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pod okriljem EU pre osam godina dogovoreno je da ZSO podrazumeva zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra. Zajednica srpskih opština trebalo bi da ima i svog predsednika, potpredsednika, skupštinu, statut, zvanične simbole.
ZSO je zamišljena kao dodatni mehanizam zaštite srpske zajednice. Međutim, tu jeste nastala zamena teza zato što je ZSO od samog početka viđena kao novi entitet, tvrdi izvršni direktor NVO „Aktiv“ u Kosovskoj Mitrovici Miodrag Milićević.
„Niko nije od strane albanskih političkih partija pogledao drugu stranu medalje i to se prećutkuje – da za ZSO nikada neće biti monoetnička celina, već ona ima svejedno multietnički karakter iz prostog razloga što u svih 10 opština Albanci žive u određenom broju. Postoji i tu procenat drugih zajednica koji tu žive, tako da svejedno ona ima taj multietnički karakter“, objašnjava Milićević.
Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu kaže da danas i posrednici i Albanci anticipiraju da ZSO može biti formirana samo ako Beograd ili prizna Prištinu ili dozvoli učlanjenje u UN a to nije realno.
„Oni insistiraju da se to reši po Išingerovom planu predstavljenom krajem 2007. godine ili onako kako je to Ahtisari tražio dve godine ranije. Ništa novo sa njihove strane nismo čuli deceniju i po. Pregovarački proces će se nastaviti, nikome ne odgovara da on bude prekinut, svako će iz svojih razloga u njemu učestvovati, ali da ćemo doći do nekog obostrano prihvatljivog rešenja šanse su vrlo, vrlo male“, kaže Proroković.
Pregovarački proces Beograda i Prištine, nakon što je prekinut zbog uvođenja takse Prištine na robu iz cetralne Srbije, ponovo je pokrenut u julu prošle godine. Međutim, od tadašnjeg susreta Aleksandra Vučića i Abdulaha Hotija, pregovaralo se samo na tehničkom nivou.
(rts)
