Ako je odluka Nemačke da pošalje svoje tenkove sa krstovima na kupolama, ponovo na „istočni front“, izazvala konsternaciju, vest iz Pentagona, da će novi paket pomoći Ukrajini sadržati raketne sisteme GLSDB, dometa oko 150 kilometara gotovo nikog nije iznenadila.
To je samo logičan nastavak sad već potpune jasne želje Zapada da stvori svet bez Rusije.
Jedva da je primećena i izjava bivšeg zamenika ministra odbrane Velike Britanije Geralda Hovarta koji je pozvao Zapad da stvori koaliciju za podršku Kijevu i pošalje vojsku protiv Rusije. Ništa čudno jer smo u međuvremenu, u samo nekoliko dana, imali prilike da čujemo da Zelenskom nisu dovoljni „leopardi“, bolji su „abramsi“, a nisu dovoljni ni jedni ni drugi, već su potrebni lovci F-16, a onda – i rakete koje gađaju ciljeve udaljene 300 kilometara. Obećanje da neće gađati Rusku federaciju, već samo Donbas – vredi taman koliko „Minski sporazumi“ ili Normandska četvorka, ili obećanje NATO da se neće širiti na Istok.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Koalicija voljnih da ratuju s Rusijom
Ali, ako Zelenski mora da se kune da će biti dobar, Hovart ne mora: „Mislim da Zapad treba da odluči kako će ispuniti svoju obavezu i kako Ukrajina treba da pobedi u ovom ratu. Mislim da samo kretanje ka angažovanju u ratu neće pomoći. Potrebna nam je strateška odluka i mislim da treba da stvorimo koaliciju voljnih da uđu u konflikt, podrže Ukrajinu i istisnu Rusiju iz ove suverene zemlje“, rekao je Hovart.
Samo da istisnu?
Kada se svojevremeno Vladimir Putin zapitao – šta će nam svet bez Rusije, neki su poverovali da je reč o šali, a drugi da je hiperbola.
Kad je posle toga Leh Valensa objasnio da je trebalo uništiti Rusiju još za vreme Gorbačova, „ali se ispostavilo da je on bio suviše lukav“, a američki kongresmen Džejmi Raskin da Rusiju, „zato što je pravoslavna država sa tradicionalnim socijalnim vrednostima“, treba po svaku cenu uništiti, postalo je definitivno jasno da teza koja se često čuje, da Ukrajina treba da pobedi Rusiju, dobija drugi smisao.
Znaju oni da Ukrajina ne može da uništi Rusiju makar imala sve njihove abramse, hajmerse i ostalo… Ukrajina koja pobeđuje je sinonim, zbirno ime za NATO, Ameriku i njene evropske vazale.
Oni žele da pobede, a da pri tome, bar javno, ne okrvave ruke. To je, bar bila početna ideja u ime koje su milijarde i milijarde dolara poslate Zelenskom. Da ne pominjem staro sovjetsko oružje za koje su znali da nema nikakve šanse, ali je bilo lakše da ga Rusija spali u Ukrajini, nego da se oni petljaju po svojim zemljama i još brinu o ekologiji.
Ko je u ratu s Rusijom
Godinu dana kasnije, pokazalo se da je prvobitni scenario nemoguć. Sada ga modifikuju lansirajući, najpre kao probni balon, izjavu bivšeg ministra Velike Britanije. Iako „voljne“ da ginu za tuđe interese teško mogu naći, ne treba da iznenadi ako već sutra i ozbiljno počnu da mobilišu evropske vojnike za rat na tuđoj teritoriji, jer u Ukrajini uskoro neće imati ko da ratuje. Ali, ako je verovati najnovijim istraživanja u nekoliko evropskih zemalja – biće i to račun bez krčmara.
Jer evropske zemlje, bar za sad, nemaju velike armije, njihova bezbednost se u poslednjim decenijama zasnivala na postojanju NATO-a, koji su one, u većoj ili manjoj meri, finansirale. Isto kao što nemaju najsavremenije oružje – ima Amerika, a to je donedavno izgledalo dovoljno. A ni evropski mladići baš nemaju želju da ginu. Čak ni za odbranu svoje zemlje, potvrđuju istraživanja.
Zato su u igru uvučeni trenutni evropski lideri, mada je reč lider, apsolutno neadekvatna. Njihov zadatak je da stvore atmosferu straha od „imperijalističke“, „terorističke“ i ko zna kakve sve ne, Rusije.
Analena Berbok, ministarka inostranih poslova Nemačke, tvrdi: – Mi smo u ratu sa Rusijom; Ministarka odbrane Austrije – „ne može se isključiti atomski udar na Evropu“; Zoran Milanović – u Ukrajini ratuju Rusija i SAD; Rob Bauer, predsednik vojnog komiteta Severnoatlantske alijanse, „spremni smo za direktan sukob sa Rusijom“.
Nedostaje samo – „Ko ne došo u boj“…
Jesu li rakete igračke
Svi su već zaboravili uveravanja da NATO, ni Amerika, a pogotovu Zapadna Evropa, „samo“ pomažu Ukrajini, kao i zaklinjanje da joj neće slati „ofanzivno” oružje. Rakete su, valjda, igračke. Uostalom, ni tenkove, pre samo nekoliko dana „nisu hteli“ da šalju!
Ipak, sve je uzalud. Niko ne može da pobedi nuklearnu silu. Neće se stvoriti koalicija „željnih“ da poginu za Ukrajinu. Svaka evropska vlada koja bi makar pokušala da ih mobiliše, verovatno bi za nedelju dana pala. Ostaje Amerika. Ona ima sve što joj treba. Ali, mnogo više nego da gledaju kako se metalni kovčezi vraćaju u zemlju, rukovodioci Sjedinjenih Država vole da pritiskaju dugmad i sa bezbedne udaljenosti šalju rakete na „neprijatelja“ (Osetili smo na svojoj koži?).
I – sve je uzalud
U ovom slučaju taj sistem neće funkcionisati ne samo zato što bi Rusija mogla da presretne i uništi te rakete, nego i zato što će njihovo prisustvo značilo objavu rata Rusiji, a ona ima crveno dugme… ako se Rusija oseti egzistencijalno ugrožena, a hoće ako se na teritoriji Ukrajine nađu NATO tenkovi, avioni, rakete, pominju se i neke podmornice, mada nije sigurno da će Ukrajina, dok se takva odluka sprovede, imati more, učiniće sve da se odbrani.
A kad je u pitanju nuklearna zemlja, svima je odmah jasno šta je sve. I, da ponovo citiramo Putina – nećemo gađati Ukrajinu, nego mesto gde se donose odluke. Nek oni razmisle, koje. I na kraju – može li postojati svet bez Rusije?
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
Ljubinka Milinčić (sputnik)
