Većina građana Beograda, ali i Niša i Novog Sada, rekla je “ne” na referendumu, a prema nezvaničnim podacima ustavne promene, koje su predložile vladajuće stranke, dobile su podršku u svega šest beogradskih opština.
Čak i u Novom Beogradu, gde je na vlasti Aleksandar Šapić i SNS, građani su velikom većinom glasali protiv. Sagovornici “Nove” navode da ovakvi rezultati referenduma par meseci uoči beogradskih izbora idu na ruke opoziciji, ali upozoravaju da će vlast u izbornoj kampanji uključiti kompletnu mašineriju.
Ustavne promene u oblasti pravosuđa izglasane su na referendumu u nedelju, ali je većina birača u Beogradu rekla “ne”. Prema juče objavljenim rezultatima Republičke izborne komisije, na osnovu 99,67 odsto obrađenih biračkih mesta, izmene Ustava podržalo je 44,36 odsto Beograđana, a protiv je bilo 54,8 odsto.
Prema nezvaničnim podacima, u čak 11 od ukupno 17 beogradskih opština građani su glasali protiv predloga vlasti, uključujući i opštinu Novi Beograd, gde je 61,2 odsto građana reklo “ne” ustavnim promenama. Sa druge strane, većina građana Barajeva, Grocke, Mladenovca, Obrenovca, Sopota i Surčina na glasačkom listiću zaokružila je “da”.
„Opozicija ima razloga za oprezni optimizam“
Bojan Pajtić, bivši predsedsednik DS i profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže za list “Nova” da je sigurno da su rezultati referenduma u Beogradu, ali i u drugim gradovima, ohrabrujući za opoziciju.
“Beogradski izbori jesu izbori na kojima opozicija i inače ima najviše šanse. Rezultati referenduma pokazuju samo koliko je duboko nezadovoljstvo građana ovom vlašću, s obzirom na to da veliki broj građana i nije baš najbolje razumeo o čemu se glasa, budući da se radi o izrazito stručnim temama. Oni koji su glasali protiv su u velikoj meri zapravo glasali protiv režima”, smatra on.
Pajtić navodi da je ovakav rezultat dobar, tim pre što veći deo opozicije nije aktivno učestvovao u animiranju građana da izađu na referendum, što će učiniti na beogradskim izborima. Sa druge strane, kaže on, režim je aktivirao svoju mašineriju da bi referendum uspeo, jer bi njegov krah za njih predstavljao katastrofu.
“Opozicija i te kako ima razloga za oprezni optimizam. Ipak, valja imati uvek na umu da ovaj režim i kupuje glasove, što ne verujem da su činili sada. Valja imati na umu da će vršiti veliku medijsku presiju i satanizaciju opozicije u preidzbornoj kampanji, što nisu činili prilikom kampanje za referendum.
I valja imati umu da se sada glasa samo za dve opcije – da ili ne, a postoji opasnost da se jedan značajan broj opozicionih glasova razlije ispod cenzusa, dok su režimski glasovi koncentrisani. Tako da ovaj rezultat svakako ne znači sigurnu pobedu opozicije u Bepogradu.
Nije ni ta razlika toliko velika na referendumu da bi se mogao izvući zaključak da će opozicija u Beogradu pobediti, ali nema dileme da po prvi put posle dugo godina opozicija ima šanse da odnese pobedu u Beogradu”, zaključuje Pajtić.
„Dalek je put od većine birača do vlasti“
Da rezultati referenduma ne iznenađuju, zaključuje politikolog Boban Stojanović. On kaže da prema gotovo svim istraživanjima opozicija ima većinu u Beogradu.
“Međutim, dalek je put od većine birača do vlasti – zbog, pre svega, šta sve ulazi u termin opozicija. Tu su stranke koje bi, verujem, pre sarađivale sa vlasti nego sa ostatkom opozicije. Dodatno, opozicija će u Beogradu izaći na najmanje pet-šest različitih izbornih lista plus nekoliko lista koje će služiti da otkinu po koji glas. A kasnije u preraspodeli tih mandata najviše će profitirati onaj ko pojedinačno osvoji najviše glasova, a to će verovatno biti SNS”, navodi Stojanović za “Novu”.
On ističe da ni vlast ni opozicija za ovaj referendum nisu vodili kampanju, a da je “ne” reklo oko 250.000 Beograđana, pod uslovom da je izlaznost oko 30 odsto.
“Oni su na referendum izašli bez kampanje i bez učešća najjače opozicione grupacije. To je jedan ozbiljan resurs. Izbori u Beogradu će definitivno biti neizvesni. Sad je samo pitanje da li to opozicija može da pretvori u pobedu na izborima, odnosno formiranje vlasti u Beogradu”, kaže Stojanović.
Do zaključenja ovog broja RIK nije saopštio kako su građani glasali po gradovima. Međutim, preliminarni podaci podkomisije RIK-a u Nišu pokazali su da je većina građana tog grada, odnosno 53,28 odsto, bila protiv ustavnih promena.
Slično je i u Novom Sadu. Prema nezvaničnim podacima koje je objavio portal 021.net, 53 odsto Novosađana reklo je “ne” na referendumu.
Za odgovor ‘da’ glasalo je 1.170.406 glasača
Na osnovu 98,79 odsto obrađenih biračkih mesta, „da“ je na referendumu zaokružilo 59,71 odsto glasača, a „ne“ 39,26 odsto, saopštio je juče RIK.
„Za odgovor ‘da’ glasalo je 1.170.406 glasača, a za odgovor ‘ne’ 769.481 birač, odnosno 39,26 odsto glasača“, rekao je direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
On je naveo da je glasalo 1.960.010 birača, odnosno 30,65 odsto od broja upisanih u glasački spisak.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
(nova.rs)
