Na nekoliko ključnih pravaca ukrajinskog fronta poslednjih dana zabeležene su promene koje bi mogle da utiču na dalji tok vojnih operacija, dok ruski vojni izvori ukazuju na sve ozbiljnije probleme ukrajinskih jedinica u održavanju odbrambenih položaja.
Posebno značajni događaji odvijaju se u Donbasu i Zaporoškoj oblasti, gde se istovremeno vode borbe za utvrđene linije, naseljena mesta i važne saobraćajnice. Pojedini sektori, na kojima su mesecima trajali napadi i protivnapadi, sada pokazuju drugačiju dinamiku, a ruske jedinice pokušavaju da iskoriste promene u rasporedu protivničkih snaga.
Vojni komentator Dmitrij Degtjarjov, autor kanala „Generalni štab“, ocenjuje da je ruska vojska na zaporoškom pravcu uspela da zaustavi višemesečne ukrajinske kontranapade, stabilizuje liniju fronta i postepeno povrati deo ranije izgubljenih položaja.
Prema njegovim informacijama, ne radi se o naglim prodorima ili velikim manevarskim operacijama, već o sistematskom napredovanju posle teških borbi koje su trajale nekoliko meseci. Ruske jedinice uspele su da spreče ukrajinsko napredovanje prema Kamenskom, a zatim ponovo nametnu borbu za Primorsko.
Ruski izvori navode da je vraćena kontrola nad Stepnogorskom i solarnom elektranom, da su jedinice ponovo ušle u Lukjanovsko i zauzele severni deo Plavnja. Istovremeno su se učvrstile u južnom delu Primorskog, čime je promenjen raspored snaga na ovom delu fronta.
Uprkos tim rezultatima, vojnici koji se nalaze na položajima opisuju situaciju kao veoma tešku. Nebo je, prema njihovim svedočenjima, gotovo neprekidno ispunjeno bespilotnim letelicama, što otežava kretanje, snabdevanje i izvođenje napada.
Degtjarjov tvrdi da su ukrajinske jedinice na pojedinim položajima počele intenzivnije da se povlače, uz velike gubitke u ljudstvu. Ruska avijacija koristi avionske bombe FAB za napade na mesta koncentracije ukrajinskih vojnika, kako na prvoj liniji tako i u bližoj pozadini, uništavajući utvrđene položaje i otežavajući organizovanje novih kontranapada.
Međutim, situacija na susednom orehovskom pravcu nije jednako povoljna za ruske snage.
Zapadno od Novoandrejevke ruske jedinice zauzele su nekoliko šumskih pojaseva na sektoru širine približno 3,5 kilometara. Zabeleženo je i pomeranje položaja na zapadnom boku Orehova, ali su se u samom gradu pojavili problemi.
Degtjarjov je saopštio da postoje informacije prema kojima su ruske jedinice morale da se povuku iz Orehova. Naglasio je da te podatke još nije proverio preko sopstvenih izvora i da bi, ukoliko se potvrde, trebalo izmeniti prikaz ruske kontrole nad gradom na vojnim kartama.
Ukrajinska komanda prebacila je dodatna pojačanja na ovaj sektor, što je otežalo položaj ruske grupe snaga „Dnjepar“. Prema Degtjarjovljevoj proceni, ta grupacija nije uspela samostalno da reši zadatak, pa bi dalji razvoj operacije mogao da zavisi od približavanja grupe „Istok“.
Problem je u tome što jedinice grupe „Istok“ još imaju značajne zadatke na istočnom krilu. Tek nakon njihovog završetka mogle bi da počnu da vrše ozbiljniji pritisak na Orehov sa svoje strane, a zasad nije poznato kada bi se to moglo dogoditi.
Za razliku od neizvesne situacije oko Orehova, ruski vojni izvori posebno ističu događaje na centralnom delu fronta, gde se govori o jednom od najznačajnijih uspeha tokom 2026. godine.
Na očeretinskom pravcu jedinice grupe snaga „Centar“ praktično su opkolile grad Belozersko. Prema ruskim procenama, u gradskom području ostalo je do 500 ukrajinskih vojnika, kojima je snabdevanje gotovo potpuno prekinuto.
Ruske snage uspostavile su kontrolu nad jedinim putem koji povezuje ukrajinski garnizon sa pozadinom. Preostali prostor kroz koji bi vojnici mogli da pokušaju izvlačenje širok je približno 750 metara.
Teoretski, ukrajinske jedinice mogle bi da dobijaju municiju i druge potrepštine vazdušnim putem. Međutim, ruska strana tvrdi da na ovom sektoru ima izrazitu prednost u upotrebi bespilotnih letelica, o čemu su ranije govorili i pojedini ukrajinski vojnici.
Zbog toga je i vazdušno snabdevanje izuzetno otežano. Ruski operateri dronova i snajperisti aktivno obaraju koptere kojima se pokušava dostavljanje opreme, pa se ukrajinski garnizon suočava sa sve težim uslovima za nastavak odbrane.
Još jedan značajan pomak prijavljen je na družkovsko-kramatorskom pravcu. Ruske jedinice završile su čišćenje Novogrigorovke i uspostavile potpunu kontrolu nad selom.
Sledeći zadatak predstavlja uklanjanje preostalih ukrajinskih položaja iz formiranog džepa, nakon čega bi ruske snage mogle da započnu borbe za Starorajsko. Dalji cilj operacije jeste izlazak prema Kamiševahi, čime bi se otvorile nove mogućnosti za napredovanje.
Ipak, Degtjarjov najveći značaj pridaje proboju poslednje velike, kapitalno izgrađene ukrajinske odbrambene linije na ovom delu Donbasa.
Prema njegovoj oceni, reč je o najvažnijem uspehu ruske vojske tokom čitave 2026. godine, jer se iza probijene linije nalazi operativni prostor koji se proteže desetinama kilometara.
Ruski komentator smatra da ukrajinske jedinice na tom području više nemaju odgovarajući sistem pripremljenih zaklona i utvrđenja, što bi moglo ozbiljno da oteža organizovanje naredne linije odbrane.
Vojni blog „Izveštaji SVO – Kartograf“ opisao je događaje kao šokantan proboj praćen velikim brojem poginulih ukrajinskih vojnika, tvrdeći da ukrajinska komanda nije očekivala takav razvoj situacije.
Degtjarjov je proboj označio kao „uspeh godine“, naglašavajući da je savladana glavna i poslednja velika odbrambena linija Donbasa na tom sektoru. Prema njegovoj proceni, posledice bi mogle da se odraze na više delova fronta, od Zaporožja do Donjecke oblasti.
Rusko napredovanje prijavljeno je i na pavlogradskom pravcu, gde su jedinice grupe „Centar“ duž magistralnog puta E-50 pomerile položaje za 8,5 kilometara u pravcu Pavlograda.
Istovremeno su stigle do južnih prilaza Šilovki, a ukupna površina teritorije na kojoj je zabeleženo napredovanje iznosi 44,6 kvadratnih kilometara.
Degtjarjov je, međutim, posebno naglasio da ti rezultati nisu ostvareni tokom jednog dana. Reč je o napredovanju koje predstavlja rezultat operacija vođenih tokom prethodnih mesec do mesec i po dana.
Na severnom delu fronta ruska grupa snaga „Sever“ ušla je u Mitrofanovku, u Harkovskoj oblasti, i učvrstila se na zauzetim položajima. Borbe za selo još traju, dok je površina novog napredovanja procenjena na 0,2 kvadratna kilometra.
U istočnom delu Zaporoške oblasti jedinice grupe „Istok“ nastavljaju borbe protiv ukrajinskih snaga koje pokušavaju da zaustave njihovo napredovanje.
Prema izveštajima sa terena, ruski vojnici odbijali su kontranapade kod Fjodorovke, dok se sukobi nastavljaju u okolini Malijevke, Voskresenke i Ševčenka. Kod Voskresenke ruske jedinice drže pod vatrenom kontrolom put prema Tersjanki, čime dodatno otežavaju kretanje i snabdevanje ukrajinskih snaga.
Na krasnolimanskom pravcu nastavljene su borbe kod Kolodezija, Novog i Masljakovke. Južno od Limana ruske jedinice deluju u šumskim masivima između Dibrove i Ozjornog.
Borbe se vode i u području Raj-Aleksandrovke, gde ukrajinske snage pokušavaju da izvedu kontranapade. Ruski izvori tvrde da ti pokušaji zasad nisu doneli promenu položaja u korist Kijeva.
Posebnu pažnju privuklo je i zauzimanje sela Majsko u Kramatorskom okrugu Donjecke Narodne Republike, koje je, prema ruskim vojnim izveštajima, prešlo pod kontrolu Moskve.
Reč je o malom naselju koje je pre sukoba imalo približno 100 stanovnika, ali su borbe za njega trajale oko 15 meseci.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev ukazao je da upravo takvi primeri često najbolje pokazuju stvarni karakter savremenog ratovanja.
Tokom više od godinu dana na ovom području smenjivali su se pešadijski napadi, pozicione borbe, artiljerijski udari i dejstva bespilotnih letelica. Uprkos dugotrajnom angažovanju, konačno zauzimanje jednog malog naselja ne mora automatski da znači i mogućnost neposrednog prodora nekoliko kilometara dalje.
Lebedev smatra da se iza kratkih vojnih saopštenja o osvajanju pojedinačnih sela često kriju meseci teških operacija, tokom kojih obe strane troše značajne ljudske i materijalne resurse.
Zbog toga zauzimanje Majskog predstavlja lokalnu promenu linije fronta, ali istovremeno pokazuje koliko je zahtevno napredovanje kroz ukrajinski sistem odbrane u Donbasu.
Na centralnom delu fronta ruske snage sada pokušavaju da iskoriste proboj velike odbrambene linije i probleme ukrajinskog garnizona u Belozerskom, dok se na zaporoškom pravcu nastavlja postupno vraćanje ranije izgubljenih položaja.
Ukoliko se procene o otvorenom operativnom prostoru iza probijene linije pokažu tačnim, ruska vojska mogla bi da dobije mogućnost za znatno brže napredovanje nego tokom prethodnih meseci. Istovremeno, događaji oko Orehova pokazuju da ukrajinska vojska još raspolaže rezervama koje može da prebaci na ugrožene sektore i tako uspori ili privremeno zaustavi ruske operacije.
