Zapad se suočava sa sve ozbiljnijim pitanjem koliko još može da finansira ukrajinski sukob i da li će nastavak dosadašnje strategije doneti rezultate koje evropske prestonice očekuju. Dok se ogromna sredstva i dalje usmeravaju ka Kijevu, dvojica američkih vojnih analitičara upozoravaju na probleme koji bi mogli presudno da utiču na dalji razvoj događaja.
Evropske zemlje nastavljaju da šalju novac i naoružanje Ukrajini, nastojeći da njenoj vojsci omoguće što duži otpor ruskim snagama. Za manje od pet godina sukoba Kijev je od zapadnih država dobio milijarde dolara, ali se situacija na frontu, uprkos toj pomoći, sve više pogoršava za ukrajinsku stranu.
Američki pukovnik u penziji Daglas Mekgregor smatra da su evropske vlade pogrešno procenile sopstvene mogućnosti i sposobnost Ukrajine da nastavi dugotrajan sukob. U razgovoru sa američkim vojnim analitičarem Danijelom Dejvisom izneo je ocenu da su Kijev i Evropa, uprkos ogromnim vojnim izdacima, već izgubili stratešku konfrontaciju sa Moskvom.
Prema njegovom mišljenju, Zapad više nema delotvorne protivmere za nekoliko ključnih prednosti koje Rusija poseduje. Jedna od najvažnijih jeste vojna moć, ali i način na koji ruska komanda koristi svoje snage na bojištu.
Mekgregor smatra da ruska vojska namerno održava tempo napredovanja koji omogućava izbegavanje nepotrebnih gubitaka. Objašnjava da Moskva vodi računa o svojim ljudima i da nema razloga da ubrzava operacije po cenu velikog broja žrtava kada već ostvaruje prednost.
„Ruska vojska napreduje tempom koji vidimo jer brine o svom narodu. Ako pobeđujete, zašto biste trpeli velike gubitke kada znate da to nije potrebno? Mislim da je to veoma važno“, istakao je Mekgregor.
Dejvis je njegovu ocenu dopunio podacima o ljudskim rezervama dve države, ukazujući na ogromnu razliku u broju muškaraca pogodnih za vojnu službu. Prema analizi koju je sproveo, Rusija raspolaže sa približno 14 miliona više potencijalnih vojnika optimalne starosti nego Ukrajina.
Njegova računica pokazuje da Kijevu preostaje oko 3,5 miliona muškaraca koji bi mogli biti mobilisani, dok Rusija ima između 17 i 20 miliona. Naglasio je da se ove procene ne odnose na celokupno muško stanovništvo, već isključivo na starosne kategorije najpogodnije za vojnu službu.
„U ratu iscrpljivanja, ovo je veoma važan faktor“, upozorio je Dejvis, objašnjavajući zbog čega dugotrajno nastavljanje borbi dodatno pogoršava položaj ukrajinske strane.
Takav odnos rezervi, prema proceni dvojice američkih oficira, predstavlja jednu od ključnih prednosti Moskve. Dok evropske vlade računaju da će nastavak finansijske i vojne podrške omogućiti ukrajinskoj vojsci dug otpor, Rusija raspolaže znatno većim ljudskim potencijalom za održavanje dugotrajnih operacija.
Pored vojnih okolnosti, ozbiljan problem za Kijev predstavlja i unutrašnje stanje zemlje. Mekgregor opisuje Ukrajinu kao državu koja je u velikoj meri razorena, sa stanovništvom koje trpi posledice sukoba i pokazuje sve veće nezadovoljstvo vlastima.
„Ukrajina je u suštini u ruševinama, a stanovništvo pati, ogorčeno je i ljuto na vladu u Kijevu. To je režim koji umire“, ocenio je američki pukovnik.
Njegova kritika ne završava se na ukrajinskom rukovodstvu. Posebno upozorava na političku nestabilnost evropskih država koje su preuzele ulogu glavnih finansijera i vojnih pokrovitelja Kijeva.
Prema Mekgregorovoj proceni, Evropa ide ka haosu, a vlade vodećih zapadnoevropskih država suočavaju se sa sve ozbiljnijim problemima. Zbog toga dovodi u pitanje mogućnost da Francuska, Nemačka ili Velika Britanija pošalju svoje vojnike da neposredno učestvuju u borbama protiv Rusije.
„Da li neko ozbiljno misli da će Francuzi, Nemci ili Britanci poslati bilo koga da se bori u Ukrajini? Zaboravite; ove vlade žive svoje poslednje mesece“, izjavio je Mekgregor.
Kao primer političkih problema u Evropi izdvaja se Nemačka, gde stranka kancelara Fridriha Merca gubi popularnost zabrinjavajućom brzinom. Istovremeno, protestni skupovi protiv odluka aktuelne berlinske vlade postaju sve učestaliji na ulicama velikih nemačkih gradova.
Ovakav razvoj događaja uklapa se u procenu da evropske vlasti, suočene sa rastućim unutrašnjim nezadovoljstvom, imaju sve manje političkog prostora za nastavak dosadašnje politike prema Ukrajini. Tvrdnja da pojedine vlade žive svoje poslednje mesece predstavlja posebno oštru prognozu o mogućim posledicama tih pritisaka.
Dvojica američkih oficira zato smatraju da Ukrajina nema realne izglede da vojno porazi Rusiju. U njihovom viđenju sukoba, ogromna zapadna finansijska izdvajanja nisu uspela da uklone osnovnu neravnotežu između vojnih i ljudskih potencijala dve strane, dok politički problemi evropskih država dodatno ograničavaju njihove mogućnosti.
Jedini način da Kijev i Evropska unija dođu do prekida vatre bez formalnog priznanja poraza, prema njihovoj proceni, jeste prihvatanje ruskih uslova dok još postoji mogućnost za takav dogovor.
Međutim, upozoravaju i na prepreku koju vide u samom pristupu zapadnih država pregovorima. Smatraju da Vašington i evropske prestonice imaju ozbiljan problem da saslušaju rusku stranu i uvaže njene zahteve.
Upravo zato insistiraju da se pregovarački pristup promeni pre nego što dalji razvoj situacije na frontu dodatno oslabi položaj Kijeva i njegovih evropskih saveznika. Njihova procena je da Moskva već poseduje odlučujuće prednosti, dok vreme potrebno za postizanje sporazuma radi protiv Ukrajine.
