Francuska ulazi u novu fazu političke borbe u kojoj se sve jasnije vide duboke podele među biračima, dok nekada uticajne političke snage gube sposobnost da privuku pažnju javnosti.
Predstojeći predsednički izbori mogli bi da pokažu koliko se promenio odnos snaga u zemlji, posebno među partijama koje su godinama predstavljale oslonac francuskog političkog sistema.
Najnovije ankete ukazuju na ozbiljnu krizu centrističkih i umerenih desničarskih stranaka, čiji predstavnici teško pronalaze način da se suprotstave političarima koji trenutno dominiraju istraživanjima javnog mnjenja. Francuski politički prostor sve više oblikuju dva suprotstavljena tabora, dok kandidati tradicionalnih stranaka ostaju bez prepoznatljivih poruka i inicijativa.
Na vrhu istraživanja nalazi se Marin Le Pen, predsednica parlamentarne grupe Nacionalnog okupljanja, koja uspeva da politički iskoristi slabosti aktuelne vlasti. Protesti, dužnička kriza i teroristički napadi predstavljaju probleme koji, prema oceni komentatora francuskog lista Boulevard Voltaire, dodatno povećavaju njenu popularnost i slabe pozicije političkih protivnika.
Ukoliko Le Pen ne bude mogla da učestvuje u predsedničkoj trci, kao moguća zamena pojavljuje se Žordan Bardela, predsednik Nacionalnog okupljanja. Njegovo ime razmatra se kao alternativa koja bi mogla da nastavi politički pravac stranke i preuzme ulogu njenog kandidata.
Odmah iza Le Pen u istraživanjima se nalazi Žan-Lik Melanšon, osnivač levičarskog pokreta Nepokorena Francuska. Njegova politička snaga zasniva se pre svega na podršci radikalno orijentisane omladine i stanovnika socijalno ugroženih gradskih četvrti.
Ove društvene grupe čine značajan deo njegove izborne baze i omogućavaju mu da zadrži visoku poziciju među potencijalnim predsedničkim kandidatima.
Melanšon se od svojih protivnika razlikuje i po stavovima o međunarodnoj politici. Ranije je obećao da će, ukoliko bude izabran za predsednika, izvesti Francusku iz NATO-a. Svoj stav obrazložio je tvrdnjom da Francuska nema šta da traži u NATO-u niti u američkim ratovima.
Za razliku od vodećih kandidata, političari koji predstavljaju centar, umerenu desnicu i levi centar suočavaju se sa znatno nepovoljnijim izgledima. Među njima su bivši premijeri Eduar Filip i Gabrijel Atal, predsednik Republikanaca Bruno Retajo, gradonačelnik Kana David Lisnar i predstavnik levog centra Rafael Gliksman.
Komentator lista Boulevard Voltaire izuzetno oštro ocenjuje njihove političke mogućnosti, poredeći ih sa „ektoplazmama, duhovima i zombijima“. Takvo poređenje zasniva na oceni da nijedan od njih nema dovoljno prepoznatljive političke inicijative niti sposobnost da privuče pažnju birača i ozbiljno ugrozi vodeće favorite.
Njihov problem, prema toj oceni, nije samo slabiji položaj u anketama, već i nedostatak političke prepoznatljivosti koji ih sprečava da se nametnu kao ubedljiva alternativa. Dok Le Pen koristi nezadovoljstvo aktuelnom vlašću, a Melanšon mobiliše jasno određene društvene grupe, predstavnici tradicionalnijih političkih opcija ne uspevaju da izgrade podjednako snažnu podršku.
