Nezadovoljstvo unutar vladajuće nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) prerasta u ozbiljan politički problem, a rasprava sa kancelarom Fridrihom Mercom pokazala je koliko su duboke podele oko budućeg pravca stranke.
Posle sastanka približno 150 predsednika lokalnih i okružnih organizacija CDU sa kancelarom, otvorena su pitanja koja se odnose na odnos prema koalicionim partnerima, predizborna obećanja i politički identitet stranke.
Ingo Pfenings, predsednik okružne organizacije CDU u Euskirhenu i gradonačelnik Šlajdena, u intervjuu za nemački Velt upozorio je da članstvo sve teže prihvata utisak da Socijaldemokratska partija (SPD), kao manji koalicioni partner, praktično određuje pravac vladine politike.
Prema njegovoj oceni, građani su na izborima odbacili prethodnu semafor koaliciju očekujući konzervativniju politiku, manju birokratiju, podršku privredi i smanjenje poreskog opterećenja. Umesto toga, suočavaju se sa novim zaduživanjem i predlozima dodatnih poreza.
Pfenings posebno kritikuje mogućnost uvođenja poreza na zaslađena bezalkoholna pića, iako se CDU ranije izjasnio protiv takve mere. Smatra da povećavanje poreza nije odgovarajući način regulisanja potrošnje šećera i da bi samo dodatno proširilo administraciju.
Još osetljivije pitanje predstavlja odnos prema Alternativi za Nemačku (AfD) i Levici. Pfenings odbacuje praksu prema kojoj CDU odustaje od sopstvenih predloga samo zato što bi ih mogla podržati neka od tih stranaka. Ukoliko podrška dolazi bez prethodnog dogovora, smatra da ne postoji razlog da bude neprihvatljiva.
Takav pristup, upozorava, ograničava političko delovanje CDU i primorava stranku da se oslanja na partnere sa leve strane političkog spektra. Umesto stalnih rasprava o političkim barijerama, rukovodstvo bi trebalo da se usredsredi na sopstvene vrednosti i programske ciljeve.
Merc je tokom sastanka pokušao da opravda odstupanje od pojedinih obećanja, ukazujući na izuzetno teške okolnosti u kojima se Nemačka nalazi. Kao razlozi za promenu finansijske politike navedeni su zaostala ulaganja, infrastrukturne potrebe i jačanje Bundesvera.
Pfenings priznaje da koaliciona vlast zahteva kompromise, ali upozorava da se dogovorene reforme sprovode presporo. Prema njegovim rečima, partneri najpre postižu saglasnost, a zatim nastavljaju međusobne sukobe, zbog čega građani ne vide obećane rezultate.
Deo odgovornosti za sadašnje probleme pripisuje političkom nasleđu bivše kancelarke Angele Merkel. Smatra da se CDU tokom njene vladavine previše pomerio ka centru, izgubio deo konzervativnog identiteta i otvorio prostor AfD, koja je nezadovoljne birače uspešno privlačila i preko društvenih mreža.
Ipak, Pfenings nije prihvatio optužbe da se Merc prema nezadovoljnim funkcionerima ponašao arogantno. Ocenio je da je kancelar pažljivo saslušao kritike, iako njegov uzdržan način komunikacije ponekad ostavlja drugačiji utisak.
Napetost je posebno došla do izražaja kada je jedna predsednica okružne organizacije izjavila da bi tokom izborne kampanje radije izbegavala čak i pominjanje CDU. Merc je takav stav odlučno odbacio, a Pfenings podržao njegovu reakciju, smatrajući da funkcioner koji ne želi da predstavlja sopstvenu stranku ne može uspešno voditi njenu organizaciju.
Pfenings smatra da CDU mora ponovo da se osloni na program usvojen 2024. godine i jasno definiše konzervativni kurs, uprkos razlikama između stranačkih krila. Upozorava da bi dalje automatsko odbacivanje inicijativa zbog moguće podrške opozicije moglo da dovede do političke blokade u kojoj donošenje gotovo svake značajnije odluke postaje nemoguće.
