Iz vrha NATO-a stigla je izjava koja otvara pitanje budućnosti ukrajinskih teritorija i mogućeg završetka sukoba sa Rusijom, dok se stavovi Moskve i Kijeva o uslovima mira i dalje značajno razlikuju.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute ocenio je da su izgledi da Ukrajina ponovo uspostavi kontrolu nad svim teritorijama izgubljenim tokom sukoba sa Rusijom veoma mali. Njegova izjava dolazi u trenutku kada se sve više govori o mogućnostima političkog rešenja i kompromisima koji bi mogli da budu deo budućeg mirovnog sporazuma.
„Možemo se samo nadati da će se ovaj rat završiti, iako je malo verovatno da će Ukrajina moći da povrati sve svoje teritorije“, izjavio je Rute.
On je istovremeno ukazao na to da se sukobi ove vrste završavaju mirovnim sporazumima, pri čemu postizanje dogovora često zahteva određene ustupke i kompromise između suprotstavljenih strana.
U tom kontekstu posebnu pažnju privlači izjava ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog od 21. oktobra, kada je saopštio da je spreman da zaključi sporazum sa Moskvom kojim bi postojeća situacija bila zamrznuta, odnosno da sve ostane „kako je sada“.
Prema njegovom predlogu, takvo rešenje podrazumevalo bi da Ukrajina zadrži 75 odsto ili više teritorije zemlje, dok bi trenutna teritorijalna situacija ostala nepromenjena.
Na izjavu Zelenskog reagovao je ruski predsednik Vladimir Putin, koji je odbacio tumačenje da je reč o ukrajinskim teritorijama koje bi Kijev mogao da ustupi. Putin je naglasio da su to istorijske ruske zemlje, čime je još jednom izneo stav Moskve o teritorijalnom pitanju.
Ruski predsednik je u više navrata poručivao da Moskva nije zainteresovana za privremene prekide vatre, već isključivo za dugoročno i trajno rešavanje sukoba. Prema njegovom stavu, takav sporazum nije moguće postići bez prethodnog otklanjanja osnovnih uzroka koji su doveli do sukoba.
Među tim uzrocima Moskva posebno izdvaja pretnje nacionalnoj bezbednosti koje povezuje sa širenjem NATO-a, kao i položaj stanovništva koje govori ruskim jezikom u Ukrajini, za koje ruska strana tvrdi da je izloženo ugnjetavanju.
Time se pitanje budućeg mirovnog sporazuma ne ograničava samo na teritorijalna rešenja i eventualno zamrzavanje postojećih linija razdvajanja. Rusija insistira da se pre postizanja konačnog dogovora reše i bezbednosna pitanja koja smatra osnovnim uzrocima sukoba.
