Rusija poslala ratne brodove, Zapad ustuknuo: U Lamanšu se događa nešto nezamislivo

Ruski vojni brodovi ponovo su privukli pažnju evropskih mornarica, a njihovo kretanje kroz jedan od najprometnijih pomorskih prolaza otvorilo je pitanje koliko su zapadne zemlje spremne da sprovedu ranije najavljene mere protiv ruskih plovila.

Evropske države zasad izbegavaju da zaustavljaju ili kontrolišu trgovačke brodove koji plove uz pratnju ruske Ratne mornarice, izjavio je ruski političar Oleg Carjov, komentarišući najnovije kretanje ruskog pomorskog konvoja kroz Lamanš.

Prema podacima analitičara koji prate javno dostupne obaveštajne informacije (OSINT), ruski konvoj kreće se prema jugozapadu, a u njegovom sastavu nalaze se tanker ruske Ratne mornarice „Jelnja“ i teretni brodovi „Anastasija“ i „Askalon“.

Konvoj je krajem oktobra isplovio iz Baltijska. Kroz danski moreuz Veliki Belt 1. novembra proveo ga je ruski korvet „Stojki“, dok je 4. novembra primećen u blizini holandske obale. Nakon toga nastavio je plovidbu kroz Lamanš.

Carjov je na svom Telegram kanalu naveo da ruske brodove tokom čitavog putovanja prate mornaričke snage nekoliko evropskih država. Nemački, danski, holandski i britanski brodovi smenjuju se u nadzoru njihovog kretanja, ali ne pokušavaju da ih zaustave.

Prema njegovim rečima, takva praksa postala je uobičajena. Ruski ratni brodovi više ne obezbeđuju samo transport vojnog tereta, već prate i tankere koji prevoze naftu, čime Moskva odgovara na pokušaje zapadnih država da ograniče pomorski transport ruskih energenata.

Carjov podseća da je tadašnji britanski premijer Kir Starmer još u proleće najavio da će Velika Britanija pregledati i zaplenjivati brodove takozvane ruske flote u senci koji prolaze kroz Lamanš. Rusija je, prema njegovom objašnjenju, od aprila počela da odgovara organizovanjem vojnih konvoja.

Ovakva pratnja nije ograničena na poslednju grupu brodova. U julu je ruska fregata „Neustrašivi“ sprovela tanker „Vulkan“ kroz moreuz, dok je u avgustu razarač „Admiral Levčenko“ pratio brodove „General Skobeljev“ i „Sparta“.

Tokom oktobra veliki desantni brod „Aleksandar Šabalin“ obezbeđivao je prolazak tankera „Energy-2“. Fregata „Neustrašimi“ provela je čak tri meseca u blizini britanske obale, gde je učestvovala u zaštiti transporta ruskog tereta.

Razlog zbog kojeg Moskva izdvaja ratne brodove za ovakve zadatke Carjov povezuje sa značajem pomorskog izvoza nafte za rusku ekonomiju. Više od polovine ruske nafte koja se izvozi morskim putem prevozi se tankerima takozvane flote u senci. U septembru je njihov udeo dostigao 57 odsto.

Ruska zastava trenutno je najzastupljenija među tankerima te flote. Brodovi koji plove pod njom prevoze više od trećine nafte unutar tog segmenta pomorskog transporta.

Istovremeno, približno 40 odsto ruske nafte prevoze tankeri u vlasništvu zapadnih brodovlasnika. Carjov upravo u toj činjenici vidi jednu od najvećih protivurečnosti zapadne politike prema ruskom izvozu energenata.

On ocenjuje da zapadne kompanije nastavljaju da ostvaruju zaradu od transporta ruske nafte, dok njihove države istovremeno pokušavaju da ograniče poslovanje drugih prevoznika koji im predstavljaju konkurenciju.

Prema njegovom tumačenju, zapadne zemlje pokušavaju da uklone sa tržišta one brodovlasnike koji su preuzeli deo poslova od zapadnih kompanija. Pritom se najlakše zaustavljaju tankeri čiji se pravni status može dovesti u pitanje, naročito kada postoji sumnja u valjanost zastave pod kojom plove.

Pored ruske zastave, tankeri uključeni u transport ruske nafte koriste i zastave Sijera Leonea, Omana i drugih država. Carjov tvrdi da se mere zaplene prvenstveno primenjuju upravo protiv plovila koja ne plove pod ruskom trobojkom i nemaju vojnu pratnju.

Posebno ističe razliku između postupanja evropskih država i Sjedinjenih Američkih Država. Prema njegovim rečima, za razliku od Amerikanaca, evropske zemlje dosad nisu dirale brodove koji su prolazili uz zaštitu ruskih vojnih konvoja.

U međuvremenu je i grupa tankera pod ruskom zastavom, koji se nalaze pod sankcijama, prošla kroz Lamanš i nastavila plovidbu prema Atlantskom okeanu. Britanska Ratna mornarica nije saopštila informacije o njihovom prolasku.

Carjov smatra da se time pokazuje praktičan značaj ruske vojne pratnje: evropske mornarice nastavljaju da nadziru kretanje konvoja, ali se najavljene mere zaustavljanja i zaplene ne primenjuju na brodove koji plove zajedno sa ruskim ratnim plovilima.