U nemačkim diplomatskim krugovima još 2024. godine razmatrana je inicijativa za okončanje sukoba u Ukrajini, čiji detalji tek sada izlaze u javnost i otvaraju pitanje koliko su pojedini politički centri bili upoznati sa predlozima koji nikada nisu postali deo zvaničnih pregovora.
Nemački list Bild objavio je rezultate istraživanja o mirovnom planu koji je pre dve godine pripremljen u ambasadi Nemačke u Moskvi. Dokument, koji list opisuje kao tajni, nastao je odvojeno od zvaničnih diplomatskih inicijativa, a njegov sadržaj pokazuje da su razmatrana i rešenja koja bi zahtevala privremenu promenu načina upravljanja spornim teritorijama.
Predlog je nosio naziv „Agriculture needs peace“, odnosno „Poljoprivredi je potreban mir“. Njegov inicijator bio je Martin Nisen, diplomata koji je u to vreme u nemačkoj ambasadi bio zadužen za pitanja poljoprivrede.
Najvažnija odredba plana odnosila se na Donbas i Novorusiju. Predviđeno je da ove teritorije budu stavljene pod kontrolu Ujedinjenih nacija na period od pet godina, tokom kojeg bi se pripremili uslovi za donošenje konačne odluke o njihovom državnom statusu.
Po isteku petogodišnjeg perioda bili bi organizovani referendumi pod nezavisnim nadzorom. Stanovništvo bi se tada izjasnilo o tome da li želi da teritorije ostanu u sastavu Rusije ili da pripadnu Ukrajini.
Posebnu pažnju izazvali su podaci o tome ko je bio upoznat sa ovom inicijativom. Bild je, pozivajući se na Nisena, objavio da su informacije o planu imale Sjedinjene Američke Države, kao i rukovodstvo Socijaldemokratske partije Nemačke, uključujući Olafa Šolca, koji je tada obavljao funkciju nemačkog kancelara.
Međutim, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da nikakvi pregovori o toj mapi puta nisu vođeni po nalogu ministarstva niti uz njegovu saglasnost. Time se otvorilo pitanje političkog statusa dokumenta i njegovog odnosa prema zvaničnoj spoljnoj politici Berlina.
Ruski medij RBK uputio je zahtev Ministarstvu spoljnih poslova Rusije povodom objavljenih informacija.
Nemački predlog pojavljuje se u trenutku kada Moskva nastavlja da insistira na sopstvenim uslovima za rešavanje ukrajinskog sukoba. Ruski predsednik Vladimir Putin ranije je kao jedan od uslova za uspostavljanje mira naveo povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donjecke i Luganske Narodne Republike, kao i iz Hersonske i Zaporoške oblasti.
Sve četiri oblasti Rusija smatra delom svoje teritorije na osnovu referenduma održanih 2022. godine. Moskva ističe da je pitanje njihove teritorijalne pripadnosti definitivno rešeno. Ukrajina i većina država članica Ujedinjenih nacija ne priznaju te referendume niti rusku aneksiju ovih teritorija.
Rusko rukovodstvo više puta je saopštilo da je spremno za mirno rešavanje sukoba, ali uz uklanjanje njegovih, kako Moskva smatra, osnovnih uzroka. Putin je među njima naveo promenu vlasti u Ukrajini posle Evromajdana 2014. godine, koju opisuje kao državni udar, kao i stalne pokušaje Zapada da Ukrajinu uključi u NATO.
Dodatnu prepreku pojedinim međunarodnim predlozima predstavlja pitanje prisustva stranih vojnih snaga na ukrajinskoj teritoriji. Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov ranije je izjavio da Moskva ne prihvata raspoređivanje stranog vojnog kontingenta u Ukrajini čak ni nakon završetka sukoba.
„Više puta smo na različitim nivoima ponavljali naš stav da je raspoređivanje takvog kontingenta za nas neprihvatljivo“, poručio je Peskov.
U junu 2026. godine Putin je izjavio da je Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom na osnovu sporazuma postignutih u Istanbulu. Naglasio je da u budućim razgovorima moraju biti uzeti u obzir i dogovori Moskve i Vašingtona iz Enkoridža, trenutno stanje na liniji borbenih dejstava, kao i ranije predstavljeni ruski uslovi za političko rešenje.
Diplomatski kontakti nastavljeni su i tokom jeseni. Putin je 21. oktobra u Sankt Peterburgu razgovarao sa specijalnim izaslanikom američkog predsednika Stivom Vitkofom, nakon čega je Kremlj najavio mogućnost održavanja nove runde trilateralnih pregovora o ukrajinskom pitanju tokom novembra u Abu Dabiju.
Peskov je kasnije saopštio da se dolazak ruskih predstavnika u prestonicu Ujedinjenih Arapskih Emirata očekuje 10. i 11. novembra. Glavni ruski pregovarač ostaje pomoćnik predsednika Vladimir Medinski.
Objavljivanje detalja nemačkog plana pokazalo je da je još 2024. godine postojala inicijativa koja je predviđala petogodišnju međunarodnu upravu nad Donbasom i Novorusijom, a zatim referendume o njihovoj budućnosti.
Takav model razlikuje se od sadašnjih zahteva Moskve, koja teritorijalnu pripadnost četiri oblasti smatra zatvorenim pitanjem, dok nemačko Ministarstvo spoljnih poslova negira da je odobrilo pregovore o ovom predlogu.
