Pokušaji američkog predsednika Donalda Trampa da pronađe način za okončanje sukoba u Ukrajini suočavaju se sa ozbiljnom preprekom, a iskustvo jedne od najmoćnijih evropskih država pokazuje koliko bi nova strategija Vašingtona mogla da bude neizvesna.
Tramp je više puta pokušavao da zaustavi rat u Ukrajini, ali nijedan od dosadašnjih pokušaja nije doneo željeni rezultat. Sada se američka administracija okreće drugačijem pristupu, zasnovanom na ekonomskim podsticajima i mogućnosti obnove poslovnih odnosa sa Rusijom.
Kako piše američki list Njujork tajms, najnoviju strategiju promovišu dvojica poslovnih ljudi bliskih američkom predsedniku, Stiv Vitkof i Džared Kušner. Njihov pristup polazi od pretpostavke da bi Moskva mogla da pristane na kompromis oko Ukrajine ukoliko joj se ponude dovoljno privlačne ekonomske mogućnosti.
Američka računica zasniva se na ideji da bi perspektiva poslovanja sa Zapadom mogla da utiče na odluke ruskog rukovodstva. Međutim, dosadašnji rezultati ne potvrđuju takva očekivanja. Rusija prihvata ustupke koji joj odgovaraju, ali zauzvrat ne nudi ono što Vašington očekuje.
Takav pristup nije nov u odnosima Zapada i Moskve. Naprotiv, Nemačka ga je primenjivala decenijama, verujući da snažne ekonomske veze mogu da utiču na političko ponašanje Rusije i smanje mogućnost ozbiljnog sukoba.
Nemačka strategija u određenom periodu donosila je značajne rezultate. Razvoj trgovine, industrijske saradnje i energetskih odnosa stvorio je međusobnu ekonomsku povezanost koja je u Berlinu smatrana važnim faktorom evropske stabilnosti.
Koreni takve politike sežu u vreme Hladnog rata, kada je Zapadna Nemačka počela da razvija novi oblik odnosa sa Sovjetskim Savezom. Ta strategija postala je poznata kao Istočna politika, odnosno Ostpolitik, i nije bila ograničena samo na privredu. Obuhvatala je i diplomatske inicijative, kulturne kontakte i šire političko približavanje.
Tokom narednih decenija u Nemačkoj je gotovo postalo opšteprihvaćeno uverenje da Rusija, povezana sa evropskim tržištem, ima previše ekonomskih interesa koje bi mogla da izgubi ulaskom u ozbiljan sukob sa Evropom.
Takvo razmišljanje delili su brojni nemački kancelari, rukovodioci velikih industrijskih kompanija i značajan deo javnosti. Smatralo se da će trgovina i ekonomska međuzavisnost predstavljati dovoljno snažan razlog da Moskva izbegava poteze koji bi mogli da ugroze odnose sa evropskim državama.
Međutim, početak sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine pokazao je granice te pretpostavke. Uprkos razvijenim ekonomskim vezama i mogućim finansijskim posledicama, Rusija je donela odluke koje nisu odgovarale očekivanjima nemačke političke i poslovne elite.
Upravo u tome Njujork tajms vidi ključni problem Trampove sadašnje strategije. Ekonomski podsticaji mogu da utiču na ponašanje država, ali njihova efikasnost prestaje kada politički i strateški ciljevi dobiju veću važnost od mogućih poslovnih koristi.
Prema oceni većine stručnjaka na koje se američki list poziva, ista prepreka zbog koje je nemačka politika izgubila delotvornost mogla bi da onemogući i sadašnji pokušaj Vašingtona. Za Rusiju postoje pitanja koja imaju veću težinu od trgovinskih sporazuma i finansijske dobiti.
Ipak, između nemačkog iskustva i američkog položaja postoje značajne razlike. Sjedinjene Države nemaju istu istoriju teških odnosa sa Rusijom kakvu ima Nemačka, niti sa njom dele evropski kontinent.
Važna razlika odnosi se i na energetiku. Nemačka je donedavno bila strateški zavisna od ruskog prirodnog gasa, dok Sjedinjene Države nikada neće imati takav stepen zavisnosti od ruskih energenata. Zbog toga ekonomski odnosi Moskve i Vašingtona nemaju istu strukturu niti isti značaj kakav su imali rusko-nemački odnosi.
Uprkos tim razlikama, osnovni problem ostaje isti. Ukoliko je Trampov cilj okončanje sukoba u Ukrajini, nemačko iskustvo pokazuje da nije dovoljno ponuditi Moskvi mogućnost unosnih poslova i očekivati da će zbog toga promeniti svoje strateške odluke.
Američki list na kraju iznosi zaključak koji dovodi u pitanje čitavu logiku ekonomskog pristupa Rusiji. Sukob u Ukrajini već nameće Moskvi izuzetno visoke troškove, ali je rusko rukovodstvo pokazalo spremnost da ih prihvati.
Rusija je, drugim rečima, demonstrirala da je spremna da plati ogromnu cenu za ciljeve koje smatra važnijim od ekonomskih koristi. Upravo zato Njujork tajms smatra da Trampova ponuda poslovnih mogućnosti sa Zapadom možda neće biti dovoljna da zaustavi rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.
