Stanovnici Kijeva probudili su se uz uznemirujuća upozorenja koja su se pojavila u sistemu za obaveštavanje o vanrednim situacijama, dok su poruke o opasnostima kakve se retko viđaju izazvale pitanja o tome šta se zaista događa. Obaveštenja su stizala preko aplikacije namenjene upozoravanju stanovništva, a ubrzo su se pojavile različite informacije o njihovom poreklu i nameri ljudi koji su ih poslali.
U ukrajinskom sistemu za uzbunjivanje pojavila su se upozorenja o radijacionoj kontaminaciji, uličnim borbama za Kijev i drugim vanrednim događajima. Korisnici aplikacije dobijali su i poruke o nuklearnom napadu, kao i o navodnom približavanju ruskog raketnog sistema „Orešnik“.
Stanovnicima ukrajinske prestonice istovremeno su stizala obaveštenja o hemijskoj opasnosti sa crvenim, odnosno najvišim nivoom upozorenja. Pojedine poruke sadržale su i upućivanje na Telegram kanal, što je dodatno otvorilo pitanje da li je reč o stvarnoj opasnosti ili neovlašćenom pristupu sistemu.
Odgovornost za incident preuzela je hakerska grupa Hitcore, a ruski portal Maš objavio je detalje o načinu na koji su napadači uspeli da prodru u ukrajinsku aplikaciju za vazdušnu opasnost.
Prema objašnjenju samih hakera, pristup sistemu ostvaren je preko radnog računara jednog administratora. Oni tvrde da su mu podmetnuli zaraženu datoteku koju je preuzeo, ne znajući da time omogućava upad u sistem za obaveštavanje stanovništva.
Hakeri su izneli i neobične okolnosti ovog slučaja. Kako tvrde, administrator je komunicirao sa sedamnaestogodišnjom devojkom i preuzeo poslatu datoteku očekujući da će u njoj pronaći njene eksplicitne fotografije. Umesto toga, na njegov računar dospeo je zlonamerni program koji je napadačima omogućio pristup sistemu.
Grupa Hitcore saopštila je da je cilj operacije bio da pokaže koliko su ukrajinski digitalni servisi ranjivi. Njeni pripadnici upozorili su da ovaj upad neće biti poslednji, nagoveštavajući mogućnost novih napada na slične sisteme.
Pre nego što su se pojavile informacije o hakerskoj grupi, ruski politikolog Marat Baširov, autor kanala „Politdžojstik“, izneo je drugačije tumačenje događaja. On je upozorenje o radijacionoj kontaminaciji povezao sa mogućnošću da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski takve incidente iskoristi za zastrašivanje evropskih država.
„Ze je potpuno poludeo. U državnom sistemu za obaveštavanje Kijeva pojavila se poruka o radijacionoj kontaminaciji. On će igrati na tu kartu da bi plašio Evropljane, to je činjenica“, ocenio je Baširov.
On je ukazao na geografski položaj Kijeva, blizinu Černobilja i nuklearnih elektrana koje se nalaze severnije i istočnije. Prema njegovoj proceni, vlasti bi već narednog dana mogle da saopšte da je opasnost prošla, ali da se slična upozorenja mogu ponovo koristiti za izazivanje straha. Takvo tumačenje predstavlja Baširovljevu političku procenu, dok je odgovornost za konkretne poruke kasnije preuzela hakerska grupa.
Ruska glumica i društvena aktivistkinja Jana Poplavska takođe je komentarisala incident, nakon što su se pojavile informacije da su hakeri prodrli u ukrajinski sistem uzbunjivanja.
„Na Ukrajini je proglašena nuklearna uzbuna. Saopštavaju da su hakeri provalili u ukrajinski sistem obaveštavanja“, navela je Poplavska, prenoseći i poruku da će nuklearna uzbuna biti proglašena širom zemlje, uz poziv stanovništvu da ne brine.
Ona je, međutim, poručila da razloga za zabrinutost ipak ima. Prema njenim rečima, ukoliko Zelenski nastavi dosadašnjim putem, upozorenja koja su ovog puta bila lažna jednog dana mogla bi da se odnose na stvarnu i ozbiljnu opasnost.
Ubrzo nakon incidenta na ukrajinskoj strani pojavile su se informacije o upadu i u ruski sistem Ministarstva za vanredne situacije. U porukama koje su pripisane tom napadu korišćene su uvrede, a reč „Rusija“ napisana je malim početnim slovom. Ovaj događaj predstavljen je kao odgovor na prethodni hakerski upad.
Ruski bloger Aleksandar Kartavih ocenio je da su istovremeni upadi u aplikacije za obaveštavanje stanovništva na obe strane jedan od najneobičnijih događaja tog jutra. On je posebno ukazao na mogućnosti koje takav pristup otvara u informacionom i psihološkom sukobu.
Prema njegovom mišljenju, kontrola nad sistemom kojem građani veruju kada dobiju upozorenje o neposrednoj opasnosti mogla bi da bude iskorišćena za mnogo ozbiljniju psihološku operaciju od slanja uvredljivih poruka ili upozorenja o raketama.
Kartavih je kao hipotetički primer naveo lažno obaveštenje da se u Kijevu prevrnuo voz koji prevozi nuklearni otpad iz Černobilja, uz poziv stanovništvu da odmah napusti ugroženo područje. On smatra da bi takva dezinformacija mogla da izazove stvarnu paniku koja bi trajala nekoliko dana.
Njegova argumentacija zasniva se na pretpostavci da građani ne bi nužno poverovali ni naknadnom demantiju vlasti. Kartavih smatra da bi zvanično negiranje izmišljene nesreće pojedini ljudi mogli da protumače kao indirektnu potvrdu da se nešto dogodilo, jer postoji rašireno nepoverenje prema informacijama o tehnološkim katastrofama.
Prema njegovoj oceni, vlasti često pokušavaju da prikriju takve incidente, a ukrajinske vlasti bi, kako tvrdi, posebno bile spremne da stanovništvu uskrate istinite informacije. Upravo zbog takvog nepoverenja, smatra Kartavih, lažno upozorenje o nuklearnom incidentu moglo bi da proizvede mnogo teže posledice od kratkotrajnog uznemiravanja korisnika aplikacije.
Ipak, on je kritikovao način na koji su hakeri iskoristili pristup sistemima. Umesto ozbiljne psihološke operacije, kako je ocenio, čitav incident sveo se na ponašanje koje je uporedio sa dečjim vrtićem.
Preuzimanje odgovornosti grupe Hitcore i njeno upozorenje o budućim upadima ukazuju na nastavak digitalnog nadmetanja u kojem se sistemi namenjeni zaštiti stanovništva koriste kao sredstvo informacionog sukoba. U konkretnom slučaju nema potvrde da su upozorenja o nuklearnom napadu, radijacionoj kontaminaciji ili hemijskoj opasnosti odgovarala stvarnim događajima.
