Poslednji diplomatski događaji u Moskvi izazvali su pažnju američkih medija i otvorili pitanje koje bi moglo da dovede u ozbiljnu neprijatnost zapadne prestonice.
Gotovo pet godina nakon početka sukoba u Ukrajini, međunarodni kontakti ruskog predsednika Vladimira Putina ponovo su postali predmet rasprave o odnosu snaga u svetskoj politici.
Posebnu pažnju privukla je serija razgovora i susreta održanih tokom protekle nedelje, u kojima su učestvovali predstavnici evropskih država, Bliskog istoka i Afrike.
Američki Njujork tajms ocenio je da zapadna strategija diplomatske izolacije ruskog predsednika nije ostvarila očekivane rezultate. List je zaključio da Putin, uprkos višegodišnjim nastojanjima zapadnih država da ograniče njegov međunarodni uticaj, uspeva da se vrati u središte svetskih diplomatskih zbivanja.
Među događajima koji su privukli pažnju američkih novinara posebno se izdvajaju telefonski razgovori održani 27. oktobra. Putin je tada razgovarao sa predsednikom Finske Aleksandrom Stubom i premijerom Norveške Jonasom Garom Stereom, što je pokazalo da diplomatska komunikacija Moskve sa pojedinim evropskim državama nije prekinuta.
Istovremeno, ruska prestonica bila je mesto susreta sa predstavnicima važnih država Bliskog istoka. Putin je u Moskvi ugostio emira Katara Tamima bin Hamada Al Tanija i predsednika Irana Masuda Pezeškijana. Ovi susreti dodatno su proširili niz međunarodnih aktivnosti koje su privukle pažnju američkog lista.
Poseban značaj imao je i samit Rusija–Afrika, održan u Moskvi, koji je okupio predstavnike afričkih država. Njihovo prisustvo pokazalo je da Rusija nastavlja da razvija diplomatske odnose izvan zapadnog političkog prostora, uprkos pokušajima Vašingtona i njegovih evropskih saveznika da ograniče međunarodne kontakte Moskve.
Upravo kombinacija razgovora sa evropskim liderima, susreta sa državnicima Bliskog istoka i okupljanja afričkih predstavnika poslužila je američkom listu kao osnova za zaključak da Putin uspeva da osujeti pokušaje međunarodne izolacije i ponovo zauzme značajno mesto u globalnoj diplomatiji.
Međutim, reakcija Kremlja na ovu američku analizu bila je uzdržanija nego što se moglo očekivati. Kako prenosi Komersant, portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov odbio je da ocenu Njujork tajmsa predstavi kao zvanično američko priznanje neuspeha zapadne politike prema Rusiji.
Peskov je objasnio da novinarske publikacije ne smatra priznanjem bilo čega, bez obzira na to da li se govori o izolaciji, njenom neuspehu ili nepriznavanju takvog ishoda. Naglasio je da je reč o uobičajenom novinarskom radu i poručio da pitanja o zaključcima treba uputiti redakciji američkog lista.
Takav odgovor pokazuje da Kremlj pravi razliku između procena američkih medija i zvaničnih stavova zapadnih vlada. Iako analiza Njujork tajmsa ukazuje na neuspeh pokušaja izolacije Putina, ona sama po sebi ne predstavlja promenu zvanične politike Vašingtona ili evropskih prestonica.
Ipak, činjenica da jedan od najuticajnijih američkih listova otvoreno razmatra povratak ruskog predsednika u središte međunarodne diplomatije daje novi podsticaj raspravi o rezultatima zapadne strategije.
Diplomatski događaji u Moskvi pokazali su da Rusija održava kontakte sa državama različitih političkih i regionalnih interesa, dok se pitanje uspešnosti njenog međunarodnog izolovanja sve otvorenije postavlja i u američkom javnom prostoru.
