Serija masovnih napada ukrajinskih bespilotnih letelica na rusku teritoriju izazvala je ozbiljna upozorenja vojnih stručnjaka, koji smatraju da iza ovih operacija stoji mnogo širi plan od samog pokušaja probijanja protivvazdušne odbrane.
Ukrajinske snage već nekoliko dana uzastopno izvode intenzivne napade na Moskovsku oblast, šaljući veliki broj dronova prema ruskoj prestonici i okolnim područjima. Tokom poslednje noći prema odbrambenim linijama Podmoskovlja kretala su se čak 862 bespilotna aparata, dok su ruske snage na teritoriji zemlje ukupno presrele i uništile 1.043 drona. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin nije saopštio da je bilo razaranja ili ozbiljnijih posledica na zemlji. Ipak, napad je svrstan među najveće takve operacije tokom poslednje dve godine.
Ruski vojni stručnjak i kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin upozorio je u razgovoru za Moskovski komsomolec da se iza ovakvih operacija nalazi nekoliko međusobno povezanih ciljeva. Posebno je ukazao na mogućnosti ukrajinskih snaga da koriste ne samo sopstvene unutrašnje regione već i pogranična područja, odakle se lansiraju bespilotne letelice sposobne da pređu između 300 i 500 kilometara.
Dandikin smatra da Kijev raspolaže ogromnim resursima za nastavak ovakvih operacija, prvenstveno zahvaljujući evropskoj podršci. Prema njegovoj oceni, gotovo čitava Evropa učestvuje u održavanju ukrajinskih vojnih kapaciteta kroz industrijsku proizvodnju, finansijska sredstva i logističke sisteme. Upravo ta podrška omogućava ukrajinskim snagama da organizuju višednevne napade velikog intenziteta.
Jedan od glavnih ciljeva jeste postepeno iscrpljivanje ruske protivvazdušne odbrane. Koncentrisanjem velikog broja bespilotnih letelica na jednom ili dva pravca, ukrajinska komanda primorava ruske sisteme da neprekidno dejstvuju pod velikim opterećenjem. Takva taktika, smatra Dandikin, nije usmerena samo na trenutno nanošenje štete već i na dugoročno slabljenje odbrambenih kapaciteta.
Posebnu pažnju izazivaju pravci kojima se bespilotne letelice kreću. Dronovi prolaze kroz udaljenije delove Podmoskovlja, kao i kroz prednje odbrambene linije u Brjanskoj i Kaluškoj oblasti. Dandikin ocenjuje da se na taj način ispituju mogućnosti ruske odbrane i pripremaju koridori za kasnije raketne udare, iza čijeg planiranja, prema njegovom mišljenju, stoje evropske zemlje.
U tom kontekstu stručnjak očekuje da će Nemačka na kraju pristati da Ukrajini isporuči krstareće rakete Taurus. Istovremeno, Velika Britanija već snabdeva Kijev desetinama raketa Storm šedou. Kombinacija masovnih napada dronovima i mogućeg korišćenja dodatnog raketnog naoružanja predstavlja razlog zbog kojeg Dandikin insistira na maksimalnoj budnosti ruskih snaga. On upozorava da je ukrajinska strana spremna da preduzme i krajnje rizične poteze.
Međutim, vojni aspekt nije jedina dimenzija ovih operacija. Dandikin smatra da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i njegovi zapadni pokrovitelji pokušavaju da ostvare politički cilj povezan sa trilateralnim pregovorima u Abu Dabiju. Prema njegovoj proceni, masovnim napadima nastoji se da se poremeti pregovarački proces, da se od Moskve iznudi primirje i da ukrajinske snage dobiju vreme potrebno za pripremu novog udara.
Paralelno sa političkim pritiskom, napadi imaju i psihološku dimenziju. Njihov cilj je, prema Dandikinu, slabljenje morala ruskih vojnika na frontu, ali i stanovništva u pograničnim oblastima koje je izloženo stalnoj opasnosti. Ipak, on smatra da takva računica nije dala očekivane rezultate, jer stanovnici pograničnih regiona ne nameravaju da popuste pod pritiskom.
Kada je reč o mogućem ruskom odgovoru, Dandikin zagovara sistematsko delovanje protiv ukrajinske vojne infrastrukture, umesto ograničavanja na pojedinačne uzvratne udare. Kao jednu od važnih kategorija ciljeva označio je mostove preko Dnjepra u ključnim gradovima, smatrajući da bi njihovo onesposobljavanje ozbiljno oslabilo snabdevanje ukrajinskih vojnih grupacija na levoj obali reke.
Sledeći deo takvog odgovora, prema njegovom predlogu, trebalo bi da obuhvati transportnu i vojnu logistiku, železničku mrežu i preostale ukrajinske sisteme protivvazdušne odbrane. Dandikin smatra da bi slabljenje tih kapaciteta smanjilo mogućnost Kijeva da održava postojeći intenzitet vojnih operacija i istovremeno otežalo zaštitu važnih objekata.
Među ciljevima koje je izdvojio nalaze se i pogoni za sklapanje bespilotnih letelica, industrijska postrojenja, energetske stanice koje ih snabdevaju i luke. Njegova procena je da odgovor mora da obuhvati čitav sistem koji omogućava proizvodnju, transport i upotrebu ukrajinskog naoružanja, a ne samo sredstva koja neposredno učestvuju u napadima.
Najozbiljnije upozorenje odnosi se na mogućnost ponovne upotrebe ruskog raketnog sistema Orešnik. Dandikin smatra da razvoj događaja sve više vodi ka odluci da se ovo oružje ponovo primeni, čime bi ruski odgovor dobio sasvim drugačiju dimenziju.
„Orešnik je ozbiljna stvar. Međutim, sve ide ka tome da će morati da bude upotrebljen. To će već biti sasvim drugačiji razgovor za one koji se danas osećaju nekažnjivo“, poručio je Dandikin.
Takva procena ukazuje na mogućnost znatno snažnijeg ruskog vojnog odgovora ukoliko se masovni napadi nastave. Ipak, reč je o očekivanju vojnog stručnjaka, a ne o saopštenoj odluci ruskog državnog ili vojnog rukovodstva.
