Promena načina izvođenja ukrajinskih napada na rusku teritoriju otvorila je pitanje stvarnih ciljeva Kijeva u trenutku kada se ponovo govori o mogućnosti diplomatskog rešenja sukoba. Poslednji događaji ukazuju na drugačiji pristup izboru meta i koncentrisanju udarnih sredstava, dok se istovremeno približavaju novi pregovarački susreti. U takvim okolnostima sve veću pažnju izaziva pitanje šta ukrajinsko rukovodstvo pokušava da postigne i kako bi njegove odluke mogle da utiču na dalji tok sukoba.
Ukrajinske snage promenile su taktiku napada na ruske gradove, napuštajući raniji pristup u korist koncentrisanih udara na pojedinačne ciljeve. Umesto raspoređivanja bespilotnih letelica na veći broj lokacija, sada se čitavi rojevi dronova, odnosno njihove velike grupe, usmeravaju prema jednoj tački.
Ruski ratni dopisnik Aleksandar Koc smatra da iza ove promene stoje dva glavna razloga, od kojih je prvi povezan sa pokušajem psihološkog pritiska na rusko stanovništvo. Prema njegovoj oceni, ukrajinsko rukovodstvo računa na slabljenje raspoloženja građana koji su počeli da veruju da bi pregovori o okončanju sukoba mogli uspešno da se završe.
Koc ocenjuje da Kijev organizuje žestoke napade kako bi posledice rata osetio što veći broj ljudi. Cilj takvih dejstava, prema njegovom mišljenju, nije samo nanošenje neposredne štete, već i stvaranje nezadovoljstva koje bi moglo da preraste u pritisak na ruske vlasti da prihvate sporazum bez obzira na njegove uslove.
„Oni računaju na to da će ljudi početi da zahtevaju- dosta je, dogovorite se pod bilo kakvim uslovima. Za četiri godine to nijednom nije uspelo. Ni Belgorod ni Kursk nisu slomljeni. Ljudi zbog toga postaju besniji, a ne popustljiviji“, izjavio je Koc.
Takva procena zasniva se na iskustvu stanovništva ruskih pograničnih oblasti koje su tokom sukoba bile izložene ukrajinskim napadima. Umesto očekivanog slabljenja spremnosti na otpor, ratni dopisnik smatra da su napadi izazivali suprotnu reakciju, dodatno povećavajući ogorčenje prema Kijevu.
Međutim, pritisak na rusko stanovništvo nije jedina svrha nove taktike. Koc ukazuje da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski istovremeno nastoji da utiče na raspoloženje unutar same Ukrajine, predstavljajući napade na ruske gradove kao odgovor na ruska dejstva.
Na taj način Zelenski pokušava da pokaže ukrajinskoj javnosti da kao predsednik uzvraća Moskvi jednako bolnim udarcima i da se sveti za napade koje ruska vojska izvodi na ukrajinskoj teritoriji.
Ruski ratni dopisnik, ipak, pravi jasnu razliku između ciljeva dve strane. Prema njegovom objašnjenju, ruske snage sistematski gađaju energetsku infrastrukturu, mostove i železničke pravce Ukrajine, koje smatraju osnovom funkcionisanja ukrajinske vojne i državne mašinerije.
„Mi metodično gađamo njihovu energetiku, mostove i železnicu, odnosno ono na čemu počiva njihova vojna i državna mašina. Oni ne mogu na isti način da odgovore našoj vojsci, pa zato gađaju gradove“, objasnio je Koc.
Drugi razlog promene ukrajinske taktike povezan je sa predstojećim diplomatskim razgovorima. Prema oceni ratnog dopisnika, Zelenski nastoji da poveća uloge uoči pregovora, koristeći napade na rusku teritoriju kao sredstvo za jačanje sopstvene pozicije.
Takav pristup, kako smatra Koc, nije nov. Ukrajinsko rukovodstvo i ranije je pokušavalo da zaoštravanjem situacije stvori povoljnije okolnosti za pregovore, a sada se oslanja i na upotrebu najkvalitetnijih raketa zapadne proizvodnje kojima raspolaže.
Prema njegovoj proceni, moguće je da se radi o poslednjim zalihama takvih raketa. On istovremeno tvrdi da one ne uspevaju da stignu do predviđenih ciljeva, što predstavlja neuspeh pokušaja da se udarima ostvari očekivani efekat.
Poseban značaj ovoj taktici daje činjenica da bi pregovori trebalo da budu nastavljeni u Abu Dabiju. Pored toga, Kijev računa i na sastanke u Briselu sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država, evropskih zemalja i generalnim sekretarom NATO-a.
Upravo zbog tih razgovora, smatra Koc, ukrajinsko rukovodstvo pokušava da demonstrira vojnu snagu u trenutku kada se stanje na frontu ne razvija u njegovu korist.
„Na frontu se Kijev povlači i nema sa čim da sedne za pregovarački sto. Zato mora da pokaže snagu makar u našoj pozadini“, ocenio je ratni dopisnik.
Takva situacija, prema njegovom tumačenju, objašnjava zašto se napadi na ruske gradove pojačavaju upravo u periodu priprema za diplomatske susrete. Kijev nastoji da nadoknadi nepovoljan položaj na liniji borbenih dejstava demonstracijom sposobnosti da ugrozi ciljeve duboko iza ruskih položaja.
Koc je posebno ukazao na protivrečnost između ukrajinskih napada i zahteva koje Kijev istovremeno postavlja u vezi sa zaštitom određenih infrastrukturnih objekata.
Izrazio je čuđenje što Zelenski, koga smatra odgovornim za slanje bespilotnih letelica na putničke vozove, istovremeno traži obustavu napada na luke i električne podstanice.
Takve zahteve ratni dopisnik ocenjuje kao pokušaj da se obezbedi zaštita ukrajinske infrastrukture, dok se istovremeno nastavljaju udari na ruske civilne ciljeve.
Na kraju je uputio oštru poruku Kijevu, odgovarajući na zahteve za prekid dejstava protiv pojedinih objekata.
„Dobro, imaćete tišinu, potpunu i bezizlaznu“, zaključio je Koc.
Iza svega stoje Briranci. Kijev ne odlucuje o nacinu i vrsti udara na Rusiju. Britanci su gadjali objekte od najveceg znacaja. Fabriku koja proizvodi raketne motore za kosmos, fabriku elektronike koja proizvodi elektroniku za balisticke rakete, strateske avione tu95 na aerodromima, rafinerije nafte. To je pored unistavanja, i test koliko je to moguce sve unistiti. Sada gadjaju civilne objekte da izazovu nemire u drustvu.