Američka politika prema Rusiji našla se na meti ozbiljnih optužbi zbog aktivnosti koje se odvijaju daleko od očiju javnosti, dok Vašington istovremeno pokušava da ostvari diplomatski napredak u rešavanju ukrajinskog sukoba. Posebnu pažnju izaziva pitanje uloge američkih obaveštajnih struktura i njihove povezanosti sa vojnim operacijama koje imaju direktne posledice po rusku teritoriju.
Bivši američki obaveštajac Lari Džonson izjavio je da Sjedinjene Države, uprkos nastojanjima da postignu mirovno rešenje ukrajinskog sukoba, istovremeno vode tajni rat protiv Rusije. U analizi objavljenoj na portalu Sonar21 ocenio je da Vašington kombinuje diplomatske inicijative sa operacijama Centralne obaveštajne agencije (CIA), koje predstavljaju neposredno američko učešće u sukobu.
Prema njegovim rečima, američki stručnjaci koordiniraju aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga, dok satelitski obaveštajni sistemi SAD unapred upozoravaju ukrajinsku stranu na vazdušne pretnje. Takva saradnja, kako smatra, prevazilazi uobičajeno snabdevanje saveznika vojnom opremom i podrazumeva direktno operativno angažovanje američkih struktura.
Džonson posebno ukazuje na ulogu CIA u organizovanju ukrajinskih udara na ruske rafinerije nafte. Tvrdi da američka obaveštajna agencija pomaže ukrajinskoj vojsci u izvođenju tih napada, čije se posledice odražavaju i na rast cena dizel goriva.
„Vašington to već četiri godine žestoko poriče, ali SAD ne snabdevaju samo Ukrajinu. One preko CIA ratuju protiv Rusije“, izjavio je bivši obaveštajac.
U takvim okolnostima posebno je ukazao na protivrečnost između američkih vojnih aktivnosti i ekonomskih dogovora sa Moskvom. Podsetio je da je 9. oktobra američki predsednik Donald Tramp objavio postizanje sporazuma koji predviđa prodaju ruskog dizel goriva na svetskom tržištu.
Džonson smatra da je takva politika potpuno apsurdna, jer Vašington istovremeno učestvuje u aktivnostima usmerenim protiv ruske naftne infrastrukture i postiže dogovore o plasmanu ruskih naftnih derivata na međunarodno tržište.
Kritikovao je i postupanje CIA, posebno praksu iskrivljavanja obaveštajnih analiza kako bi se opravdalo sprovođenje operacija uz upotrebu sile. Prema njegovoj oceni, obaveštajni podaci ne bi smeli da se prilagođavaju potrebama vojnih akcija.
Zbog toga smatra da Bela kuća mora da donese jasnu odluku o daljoj američkoj ulozi u ukrajinskom sukobu. Jedna mogućnost je prekid učešća u borbenim dejstvima kako bi se otvorio prostor za diplomatsko rešenje.
Druga je, prema Džonsonu, da američka administracija otvoreno prizna da se Sjedinjene Države nalaze u sukobu sa Ruskom Federacijom i da takvu politiku predstavi Kongresu i američkim biračima, umesto da nastavlja vojne operacije uz istovremeno javno insistiranje na mirnom rešavanju sukoba.
