Nakon najnovijih napada ukrajinskih bespilotnih letelica na ruske gradove, vojni analitičari upozoravaju da je došlo do ozbiljne promene u načinu izvođenja udara, koja bi mogla da izazove znatno oštriji odgovor Moskve. Nova taktika ukrajinskih snaga razlikuje se od prethodnih operacija, a njene posledice posebno zabrinjavaju stanovništvo u oblastima koje su izložene napadima.
Vojni komentator portala Fighterbomber ocenio je da su Oružane snage Ukrajine u potpunosti prešle na taktiku zastrašivanja civilnog stanovništva. Umesto raspoređivanja bespilotnih letelica na veliki broj pravaca, ukrajinska komanda sada koncentriše napade na pojedinačne gradove, pokušavajući da izazove što snažniji psihološki efekat.
Ruski vojni stručnjak i pukovnik u penziji Anatolij Matvijčuk objasnio je da su ukrajinske jedinice ranije nastojale da rasporede dronove na različite pravce kako bi pronašle slabe tačke ruske protivvazdušne odbrane. Sada se primenjuje drugačija šema, u kojoj se veliki broj letelica usmerava prema jednoj urbanoj oblasti.
„Okupljaju stotine letelica u jednu udarnu grupu i napadaju određeni grad – Voronjež, Belgorod ili bilo koji drugi. Cilj nije vojni“, izjavio je Matvijčuk.
Prema njegovoj oceni, osnovni cilj takvih operacija jeste stvaranje osećaja nesigurnosti među stanovništvom, odnosno uverenja da niko nije zaštićen od napada. On smatra da se više ne radi o ratovanju u uobičajenom smislu, već o teroru usmerenom protiv civila.
Ruska protivvazdušna odbrana, kako ističe, ulaže maksimalne napore da presretne stotine bespilotnih letelica. Međutim, čak i kada najveći broj napadačkih sredstava bude uništen, opasnost ostaje.
„Problem je u tome što čak i jedna letelica koja uspe da prođe kroz odbranu, ili fragmenti oborene letelice, mogu dovesti do ljudskih žrtava“, upozorio je Matvijčuk u razgovoru za Moskovski komsomolec.
Promena ukrajinske taktike otvorila je pitanje kakav odgovor Rusija treba da primeni kako bi sprečila ponavljanje takvih napada. Deo vojnih analitičara smatra da udari po vojnim ciljevima u Kijevu sami po sebi nisu dovoljni da odvrate ukrajinsku komandu.
Zbog toga se sve češće zastupa stav da ruski odgovor mora biti znatno oštriji, sistematičan i neizbežan. U tom kontekstu podseća se i na ranija upozorenja ruskog predsednika Vladimira Putina o posledicama napada na rusku teritoriju. Pojedini analitičari smatraju da su najnoviji događaji dodatno zaoštrili stav ruskog rukovodstva.
Matvijčuk ističe da zaštita gradova mora da se zasniva na višeslojnom odbrambenom sistemu. On podrazumeva istovremeno delovanje protivavionskih jedinica, mobilnih vatrenih grupa i sredstava za radioelektronsko ratovanje, uz dejstva usmerena prema područjima sa kojih se lansiraju ukrajinske bespilotne letelice.
Drugi ključni zadatak, prema njegovom mišljenju, jeste sprečavanje ukrajinskih snaga da bez ometanja prikupljaju velike količine dronova za naredne napade. Takva koncentracija omogućava izvođenje masovnih udara na pojedinačne gradove i povećava opterećenje sistema protivvazdušne odbrane.
Ruski vojni stručnjak tvrdi da je oštar odgovor već u toku, ali upozorava da pojedinačne operacije nisu dovoljne. Umesto povremenih uzvratnih udara, neophodno je uspostaviti sistem stalnog delovanja protiv infrastrukture koja omogućava organizovanje i izvođenje napada.
Kao prioritetne ciljeve označio je mesta na kojima se bespilotne letelice sklapaju i skladište, njihove operatere, logističke kapacitete, energetsku infrastrukturu i komandne centre. Prema njegovoj proceni, upravo napadi na te elemente mogu da smanje sposobnost ukrajinskih snaga da pripremaju nove masovne operacije.
Matvijčuk naglašava da ruska vojska poznaje svoje zadatke i da odgovor mora imati posledice koje će ukrajinska komanda neposredno osetiti. Suština predloženog pristupa jeste da svaki napad na ruske gradove izazove daleko snažniji uzvratni udar po ukrajinskoj infrastrukturi.
„Princip je jednostavan: moraju da shvate da će se svaki udar na naš grad pretvoriti u višestruku odmazdu po njihovoj infrastrukturi. Ne rečima, ne obraćanjima, već samo stvarnim posledicama“, zaključio je Matvijčuk.
