Rezultati parlamentarnih izbora u Srbiji otvorili su politička pitanja koja se ne završavaju promenom vlade, jer bi novi odnos snaga mogao iz temelja da promeni način funkcionisanja stranaka, državnih institucija i dosadašnjih savezništava.
Pobeda Studentske liste na izborima 25. oktobra označila je kraj gotovo četrnaestogodišnje dominacije Srpske napredne stranke u izvršnoj vlasti. Prema podacima koje su objavili mediji, Studentska lista osvojila je 140 od ukupno 250 poslaničkih mesta, dok je SNS dobio 104 mandata.
Takav raspored omogućava pobednicima da samostalno formiraju vladu, bez potrebe da parlamentarnu većinu obezbeđuju pregovorima sa drugim političkim organizacijama.
Za Aleksandra Vučića ovakav rezultat predstavlja mnogo ozbiljniji izazov od jednog izgubljenog izbornog ciklusa. SNS je tokom prethodnih godina izgradio organizaciju koja je povezivala republičku vlast, lokalne samouprave i brojne političke partnere.
Sada će morati da pokaže da li ta organizacija može da funkcioniše istom snagom kada više ne učestvuje u upravljanju državom, odnosno koliko njena stabilnost zavisi od članstva, a koliko od položaja koji je godinama zauzimala.
Posebno je zanimljivo što presudni udarac SNS-u nisu zadale opozicione stranke koje su se godinama takmičile sa Vučićem. Studentski pokret, nastao iz protesta i zahteva za odgovornošću institucija, uspeo je da privuče birače različitih političkih opredeljenja.
Time je promenjena i dosadašnja politička podela u Srbiji, jer su se dve velike izborne grupacije našle u prvom planu, dok tradicionalna opozicija nije uspela da obezbedi značajnije parlamentarno prisustvo.
Promene su zahvatile i manjinske političke organizacije koje su ranije imale važnu ulogu u održavanju vladajućih koalicija. Savez vojvođanskih Mađara osvojio je tri poslanička mesta, dok su bošnjačke organizacije dobile dva predstavnika, a albanska koalicija takođe dva.
Za SNS to znači da će buduću političku strategiju morati da razvija u okolnostima u kojima dugogodišnja saradnja sa manjinskim partijama više ne obezbeđuje isti uticaj na parlamentarne odnose.
Takva situacija mogla bi da proizvede promene i unutar same Srpske napredne stranke. Političari koji su navikli da nastupaju kao predstavnici vladajuće većine sada će morati da se prilagode opozicionom radu, gde su mogućnosti neposrednog sprovođenja političkih odluka znatno ograničenije.
Jedno od ključnih pitanja biće može li stranka da zadrži organizaciono jedinstvo i dosadašnje birače ili će poraz podstaći preispitivanje njenog rukovodstva, programa i načina političkog delovanja.
Međutim, pobednička Studentska lista suočava se sa podjednako ozbiljnim, mada sasvim drugačijim problemima. Okupljanje građana oko zahteva za promenama pokazalo se uspešnim na izborima, ali će preuzimanje državnih poslova zahtevati drugačiju vrstu organizacije.
Izbor ministara, koordinacija različitih institucija, priprema budžeta i sprovođenje zakona biće prvi praktični pokazatelji sposobnosti nove većine da političku podršku pretvori u rezultate.
Posebnu pažnju izazivaće činjenica da Studentska lista okuplja ljude različitih profesionalnih i društvenih iskustava. Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić ocenio je izborni rezultat kao istorijsku priliku za stvaranje demokratskijeg društva, dok je akademik Radomir Saičić naglasio da nakon pobede počinje ozbiljan rad na izgradnji države.
Od sposobnosti da se takva očekivanja pretvore u usaglašen program zavisiće i stabilnost buduće vlade, posebno kada na red dođu odluke oko kojih među njenim pristalicama mogu postojati različiti stavovi.
Izborni rasplet pažljivo se prati i u evropskim institucijama. Čestitke pobednicima uputili su predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i evropska komesarka za proširenje Marta Kos. Među evropskim političarima koji su reagovali bio je i mađarski premijer Peter Mađar. Ovakve reakcije pokazuju interesovanje za budući pravac Srbije, ali same po sebi ne određuju kakvu će politiku nova vlast voditi prema Evropskoj uniji.
Jedno od najosetljivijih pitanja biće odnos prema Rusiji. Vučić je nakon izbornog poraza izneo očekivanje da bi nova vlast mogla da uvede sankcije Moskvi, što bi značilo značajnu promenu spoljnopolitičkog kursa Srbije.
Takva odluka ne bi imala samo diplomatski značaj, već bi zahtevala i razmatranje ekonomskih i energetskih odnosa, kao i posledica po saradnju sa evropskim partnerima. Studentska lista će zbog toga morati da pokaže kako namerava da uskladi različite spoljnopolitičke interese zemlje.
Pitanje kontinuiteta postaviće se i u privredi. Dosadašnja vlast predstavljala je privlačenje stranih investicija kao jedan od glavnih oslonaca ekonomskog razvoja, dok je Vučić upozorio da izborni rezultat može izazvati zabrinutost investitora.
Za novu vladu to znači da će, pored najavljenih institucionalnih promena, morati da predstavi i predvidivu ekonomsku politiku. Privredna stabilnost zavisiće ne samo od političkih poruka već i od konkretnih odluka o poslovnom okruženju, javnim finansijama i budućim investicionim projektima.
Srbija tako ulazi u period u kojem će istovremeno biti proveravane dve potpuno različite političke sposobnosti. Studentska lista moraće da dokaže da može uspešno da upravlja državom, dok će SNS prvi put posle gotovo četrnaest godina morati da gradi svoju poziciju bez oslonca na izvršnu vlast.
Upravo će odgovor na ta dva pitanja pokazati da li izbori od 25. oktobra predstavljaju samo smenu političkih aktera ili početak dugotrajnog preuređenja političkog sistema Srbije.
