Američka vojna komanda donela je hitnu odluku o premeštanju strateških bombardera iz Velike Britanije, nakon što su bezbednosne službe dobile nova upozorenja o mogućim napadima na vojne objekte.
Odluka je usledila u trenutku pojačanih tenzija povezanih sa američkim vojnim operacijama protiv Irana.
Svih 12 američkih bombardera B-1 povučeno je iz britanske vazduhoplovne baze Ferford, u grofoviji Glosteršir, i vraćeno u stalne baze na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Kako je objavio Njujork tajms, pozivajući se na američke zvaničnike, premeštanje je sprovedeno ubrzanim postupkom zbog ozbiljne zabrinutosti vojnog vrha za bezbednost aviona i njihovih posada.
Operacija je izvedena toliko brzo da su pojedini bombarderi i njihove posade krenuli prema Sjedinjenim Državama pre nego što su avioni za dopunu goriva u vazduhu bili potpuno spremni da podrže njihov prekookeanski let. Takav redosled pokazuje koliko je američkoj komandi bilo važno da letelice što pre napuste britansku bazu.
Jedan od američkih zvaničnika objasnio je da su upravo nova obaveštajna upozorenja o pretnjama izazvala ozbiljnu zabrinutost vojnog rukovodstva. Zbog toga nije bilo uobičajenog čekanja da se završe sve pripreme za organizovano premeštanje bombarderskih jedinica.
Vazduhoplovna baza Ferford imala je važnu ulogu u američkim operacijama protiv Irana. Korišćena je kao međustanica za strateške bombardere uključene u vojne misije povezane sa napadima na iranske ciljeve, što joj je davalo poseban značaj u američkom vojnom rasporedu u Evropi.
Odluka o povlačenju usledila je približno nedelju dana nakon ozbiljnog bezbednosnog incidenta u neposrednoj blizini baze. Britanska policija je 27. septembra uhapsila petoricu muškaraca zbog sumnje da su pripremali teroristički napad i prekršili propise o eksplozivnim materijama.
Policijska intervencija pokrenuta je nakon prijave o tri sumnjiva kombija koja su se kretala prema vojnom objektu. Na teren su upućene naoružane policijske jedinice i stručnjaci za uklanjanje eksplozivnih naprava, dok je deo stanovništva u okolini baze preventivno evakuisan.
Petorica osumnjičenih kasnije su puštena uz kauciju, a istraga je nastavljena. Britanske vlasti nisu u toj fazi podigle formalne optužnice protiv njih, ali su nastavile da ispituju okolnosti incidenta i moguće organizatore planiranog napada.
Posebna pažnja istražitelja usmerena je na mogućnost da su osumnjičeni delovali u interesu strane države. Među verzijama koje se razmatraju nalazi se i potencijalna povezanost sa Iranom, čiji su zvaničnici ranije upozoravali da vojni objekti korišćeni za napade na iransku teritoriju predstavljaju legitimne mete.
Američki predsednik Donald Tramp potvrdio je 5. oktobra da je pretnja bila razlog za povlačenje bombardera. Objasnio je da nije bilo opravdanja da se vredne vojne letelice zadržavaju na mestu na kojem postoji opasnost od napada, naročito kada njihovo premeštanje ne zahteva velike troškove.
Dodatnu zabrinutost izazvala su obaveštajna saznanja o mogućnosti napada bespilotnim letelicama. Takav scenario predstavlja poseban bezbednosni izazov za velike vojne avione koji se nalaze na zemlji, jer relativno jeftina sredstva mogu ugroziti izuzetno skupu vojnu tehniku.
Ipak, britanski istražitelji nisu potvrdili da je Iran organizovao pokušaj napada, niti je javno predstavljen dokaz koji bi neposredno povezao uhapšene osobe sa iranskim vlastima. Teheran je odbacio optužbe o umešanosti.
Povlačenje bombardera zato predstavlja preventivnu meru američke komande, a ne potvrdu da je napad na Ferford bio neposredno pred izvršenjem. Za američke vojne planere, međutim, sama procena da postoji ozbiljna pretnja bila je dovoljna da se svih 12 bombardera ukloni iz baze koja je imala značajnu ulogu u operacijama protiv Irana.
