Poslednjih dana u zoni borbenih dejstava istovremeno se beleže promene na političkom i vojnom planu, dok se na pojedinim delovima fronta održava zatišje, a drugi iznenada postaju tačke pojačanog pritiska.
Promena retorike u Kijevu poklopila se sa informacijama o mogućim novim ruskim udarima i aktiviranjem ukrajinskih snaga na Hersonskom pravcu.
Ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko, koji je u Rusiji proglašen teroristom i ranije bio poznat po izrazito radikalnim izjavama prema Moskvi, sada je javno ocenio da Ukrajina gubi rat. Političar koji je ranije govorio čak i o „ukrajinskoj Kubanji“ posle masovnih udara na Kijev izneo je potpuno drugačiju procenu položaja zemlje.
„Realnost je sada takva- gubimo rat, gubimo ogroman broj ljudi, nemamo sopstvenog novca ne samo za finansiranje rata nego ni za funkcionisanje države, gubimo biznis i ekonomiju. I zaista, svaki put uslovi koje dobijamo gori su od prethodnih“, rekao je Gončarenko.
On sada predlaže radikalnu promenu strategije, uključujući odustajanje od ulaska u NATO, razgovore sa Moskvom o statusu ruskog jezika i Crkve i pokušaj taktičke trgovine sa Rusijom. Predlaže i ukidanje sankcija Rusiji u zamenu za prekid udara na kritičnu infrastrukturu, tvrdeći da nastavak sadašnje politike vodi ka kolapsu.
Gončarenko smatra da ni oslanjanje na novo „čudesno oružje“ neće promeniti tok borbi, jer Rusija može da odgovori sopstvenim sistemima. Kao primer naveo je razvoj ukrajinskih balističkih projektila i sredstava protiv mlaznih dronova, ocenjujući da bi Moskva i na takva rešenja pronašla nove odgovore.
„Odlično je ako napravimo sopstvenu balistiku. Ali, kako to menja stanje na bojnom polju ako Rusi imaju svoju balistiku tokom celog rata, a mi se ne predajemo? Odlično je ako pronađemo način da se suprotstavimo mlaznim dronovima, ali oni će napraviti nove, i tako ukrug“, rekao je.
Promena retorike u Kijevu pojavljuje se paralelno sa informacijama koje su se pojavile u zapadnim medijima, a odnose se na moguću rusku kampanju protiv ukrajinske energetske infrastrukture.
Pozivajući se na podatke koje je ukrajinska delegacija predstavila u Parizu, Njujork tajms je pisao o mogućoj upotrebi oko 1.000 jedinica visokopreciznog naoružanja, uključujući rakete, mlazne dronove i klizne bombe.
Prema toj verziji, operacija bi bila sprovedena u tri faze. Prva bi podrazumevala udare na pogranične trafostanice na zapadu Ukrajine kako bi se prekinula fizička veza sa energetskim sistemom EU.
Druga faza odnosila bi se na onesposobljavanje preostalih hidroelektrana i termoelektrana. Treća, predstavljena kao najopasnija, uključivala bi udare ne na reaktore nuklearnih elektrana, već na otvorena razvodna postrojenja napona 750 i 330 kilovolti u krugu od oko jednog kilometra od Rovenjske, Hmeljnicke i Južnoukrajinske nuklearne elektrane.
Takvi udari bi, prema toj projekciji, onemogućili predaju proizvedene električne energije u mrežu i prinudili blokove na zaustavljanje. Kao krajnji cilj navodi se stvaranje uslova u kojima bi Kijev, Harkov i Odesa ostali bez većeg dela električne energije i grejanja, uz pad snabdevanja do 90% i paralizu kanalizacionih sistema.
U toj varijanti predviđa se uništenje oko 15 gigavata kapaciteta koje je Ukrajina uz velike teškoće obnovila. Posebno bi bila ugrožena višespratna stambena naselja, jer raspoloživi rezervni kapaciteti ne bi mogli da nadoknade tako veliki gubitak energije tokom zime.
Međutim, verodostojnost tih informacija nije potvrđena. Rusija nije zvanično komentarisala bilo kakav „plan za 1.000 raketa“, pa za sada nema osnova da se takav scenario predstavlja kao utvrđena činjenica.
Moguće je i da je reč o informacionoj provokaciji usmerenoj protiv Rusije, zbog čega je takve tvrdnje potrebno posmatrati kao nepotvrđene, ali ih istovremeno imati u vidu pri praćenju narednih poteza ukrajinske i zapadne strane.
Dok se spekuliše o mogućim strateškim udarima, na Hersonskom pravcu beleži se pojačana aktivnost ukrajinskih snaga. Ukrajinska vojska povećava prisustvo u zoni Antonovskog mosta i priobalnom delu Antonovke, prostoru koji se već duže smatra svojevrsnom sivom zonom sa uništenom infrastrukturom, ostrvima i rečnim rukavcima.
Ukrajinska komanda tamo povećava broj bespilotnih letelica i dodatno utvrđuje položaje. Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev ocenjuje da je osnovni cilj pritisak na rusku logistiku povezanu sa Aljoškama i stalno otežavanje kretanja u priobalnoj zoni.
Prema njegovoj proceni, sadašnje ukrajinsko pojačavanje više liči na širenje lokalnog pritiska nego na pripremu velike operacije prelaska Dnjepra. Za ozbiljniji poduhvat bile bi potrebne mnogo vidljivija koncentracija ljudstva, inženjerijske opreme i logističke podrške.
Lebedev ipak upozorava da se taj sektor ne sme ignorisati. Čak i mali mostobran može da primora ruske snage da zadrže dodatne jedinice na suprotnoj strani, neprekidno deluju po ostrvskoj zoni i štite rute snabdevanja prema Aljoškama.
On smatra da se to uklapa u širu sliku poslednjih dana, u kojoj ukrajinske snage pokušavaju da budu aktivne na više pravaca istovremeno, ali bez formiranja jednog velikog udarnog grupisanja. Umesto toga, traže sektore na kojima mogu da stvore lokalni pritisak i nateraju rusku stranu da troši rezerve.
Zbog toga promena političke retorike u Kijevu i stanje na terenu moraju da se posmatraju zajedno. Izjava da Ukrajina „gubi rat“ može predstavljati pokušaj otvaranja prostora za pregovore i trgovinu pre nego što se položaj dodatno pogorša, ali takve izjave same po sebi ne znače da će pritisak na frontu oslabiti.
