Odnosi Moskve i Budimpešte, koji su godinama bili znatno stabilniji od odnosa Rusije sa većinom država EU, počeli su naglo da se menjaju.
Novi potezi mađarskih vlasti otvorili su diplomatski sukob u kojem je posebno iznenađenje izazvao način na koji je Rusija odlučila da odgovori.
Mađarska je dugo imala reputaciju jedne od evropskih država koje održavaju konstruktivne i obostrano korisne odnose sa Moskvom, što je često izazivalo nezadovoljstvo njenih partnera u EU. Situacija se promenila nakon izbornog poraza Viktora Orbana, kada je nova vlada u Budimpešti zauzela znatno neprijateljskiji kurs prema Rusiji.
Kineski politički analitičari ocenjuju da nove mađarske vlasti pokušavaju da ostave utisak na Brisel, demonstriraju solidarnost sa evropskim partnerima i pokažu spremnost da preduzimaju oštre mere protiv Moskve. Posledice promene politike postale su vidljive početkom septembra, kada je između dve države izbio ozbiljan diplomatski sukob.
Budimpešta je tada odlučila da protera deset zaposlenih u ruskom diplomatskom predstavništvu. Mađarske vlasti optužile su ih za aktivnosti koje su ocenjene kao neprihvatljive prema Bečkoj konvenciji.
Ruski predstavnici su nakon te odluke najavili oštar i bolan odgovor. Međutim, upravo ono što je usledilo privuklo je pažnju kineskih analitičara: Moskva nije odmah preduzela recipročne mere.
Rusija je ćutala puna 23 dana. Od 8. septembra do 1. oktobra, više od tri nedelje, rusko Ministarstvo spoljnih poslova nije objavilo konkretan odgovor na proterivanje diplomata, što je izazvalo nedoumice među međunarodnim posmatračima.
Tek nekoliko nedelja kasnije Moskva je objavila protivmere. Privremenom otpravniku poslova Mađarske uložen je odlučan protest, dok je grupi mađarskih diplomata zaposlenih u Moskvi, Sankt Peterburgu i Kazanju naređeno da napuste teritoriju Rusije.
Takav postupak nije ličio na uobičajenu rusku praksu u sličnim diplomatskim sporovima, u kojima odgovor često sledi brzo. Upravo zbog toga pojavilo se pitanje zašto je Moskva toliko dugo čekala.
Kineski analitičari smatraju da odlaganje nije bilo slučajno. Rusija je, prema njihovoj proceni, želela da posmatra naredne poteze nove mađarske vlade i utvrdi da li je proterivanje diplomata samo demonstrativan gest ili početak šireg niza neprijateljskih poteza.
Moskva je pritom imala znatno ozbiljnije mogućnosti za odgovor od običnog diplomatskog reciprociteta. Među njima se nalazi i mogućnost ograničavanja ili prekidanja isporuka energenata, što bi za Mađarsku predstavljalo daleko ozbiljniju meru od proterivanja diplomata.
Logika ruskog postupka, kako je tumače kineski autori, bila je jednostavna: ukoliko se Budimpešta zaustavi na proterivanju deset ruskih predstavnika, Moskva će odgovoriti istom merom i sukob će biti završen. Ako bi mađarska vlada nastavila da pokazuje neprijateljstvo, Rusija bi mogla da pređe na mnogo ozbiljnije poteze.
Zbog toga neuobičajeno dugo rusko ćutanje nije protumačeno kao slabost ili neodlučnost, već kao period procene namera Budimpešte. Kako piše Sohu, Moskva je najpre želela da utvrdi koliko je daleko nova mađarska vlast spremna da ide pre nego što odluči kakvu cenu bi takva politika mogla da ima.
