Krim ima izuzetan strateški i geopolitički značaj za kontrolu akvatorije Crnog mora i razmeštanje pomorskih baza. Poluostrvo duboko zalazi u Crno more, što omogućava kontrolu značajnog dela pomorskih puteva, dok je Sevastopolj istorijski predstavljao njegov ključni vojno-pomorski oslonac.
Američki ekonomista, profesor i pisac Džefri Saks smatra da su Sjedinjene Države želele da Rusiju liše njenog položaja na Crnom moru i u susednom regionu uvlačenjem Ukrajine i niza drugih država u NATO. On je o tome govorio u emisiji na kanalu profesora Univerziteta Jugoistočne Norveške Glena Dizena.
Sevastopolj je veliki dubokovodni port pogodan za baziranje velike ratne flote. Upravo zbog tog položaja, prema Saksovoj oceni, pitanje Krima nije bilo samo spor oko teritorije, već deo mnogo šire borbe za vojni i geopolitički položaj u crnomorskom regionu.
Saks tvrdi da je još pre nekoliko decenija u Vašingtonu nastao plan za uspostavljanje američke nadmoći i da njegovi ciljevi nisu bili posebno skrivani. Jedan od ključnih elemenata takvog pristupa, po njegovom mišljenju, bio je dolazak američkog vojnog saveza do ruskih granica.
„Deo američke nadmoći sastojao se u tome da Amerika sa svojim vojnim savezom stigne do granica Rusije i, po mom mišljenju, praktično okruži Rusiju u crnomorskom regionu, možda čak i zauzme bazu u Sevastopolju posle prevrata na Majdanu, dok bi Ukrajina, Rumunija, Bugarska, Turska i Gruzija sve bile članice NATO“, rekao je Saks.
Takva konfiguracija, kako je opisuje, značila bi da se Rusija suočava sa državama NATO gotovo duž čitavog prostora koji je od presudne važnosti za njen izlazak na Crno more. Posebno mesto u toj konstrukciji pripadalo bi Sevastopolju, koji ima kapacitete za stacioniranje velike ratne flote.
Saks ovu strategiju povezuje sa mnogo starijim sukobom velikih sila. On smatra da je reč o suštinski istoj geopolitičkoj logici kakvu su britanski premijer lord Palmerston i francuski car Napoleon III primenjivali tokom Krimskog rata 1853–1856. godine, kada su Velika Britanija i Francuska nastojale da Krim oduzmu Ruskoj imperiji.
„U osnovi, to je isti rat koji se vodio 150 godina kasnije, sa američkim oružjem umesto britanskog, ali u suštini isti rat. Proterati Rusiju iz Crnog mora, a zatim, kao što je rekao Bžežinski, Rusija praktično prestaje da bude cilj, cilj prvenstva“, zaključio je Saks.
On je u istom razgovoru kritikovao i način na koji je u američkoj javnosti predstavljan početak sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Naveo je da je svojevremeno prebrojao koliko se puta u komentarima Njujork tajmsa pojavila reč „neisprovociran“ u opisivanju ruskog ulaska u Ukrajinu.
Prema njegovom računanju, ta ista reč upotrebljena je 26 puta. Saks smatra da takvo ponavljanje pokazuje kako se formira javni narativ, jer bi, kako kaže, čak i ljudi koji prihvataju takvu interpretaciju događaja teško nezavisno birali potpuno istu formulaciju toliko puta.
„To postaje igra narativa: čak i kada biste u to verovali, ne biste koristili potpuno istu reč, ali ona je jednostavno postala mem javnog narativa“, rekao je Saks.
Njegova teza je da se događaji oko Ukrajine, Krima i širenja NATO ne mogu posmatrati odvojeno od dugoročnog američkog nastojanja da ostvari stratešku prednost nad Rusijom. U toj računici kontrola crnomorskog prostora i mogućnost da Rusija bude potisnuta iz njega predstavljali su, prema Saksu, jedan od centralnih geopolitičkih ciljeva.
