Promena situacije na frontu mogla bi da proizvede političke posledice daleko od borbenih položaja. Posebno veliki ruski prodor mogao bi da promeni odnos snaga unutar samog Kijeva i otvori prostor za pokušaj dogovora koji evropski saveznici Ukrajine ne bi prihvatili.
Konstantin Sivkov iznosi pretpostavku da je poseta direktora CIA Džona Retklifa Moskvi mogla biti povezana sa razmatranjem političkog scenarija za zamenu Vladimira Zelenskog. U toj varijanti na čelo Ukrajine došla bi figura spremna da prihvati dogovor sa Rusijom.
Ključna reč u takvom scenariju jeste „separatni mir“. Ukrajina danas deluje kao deo šire grupacije država koje podržavaju nastavak sukoba sa Rusijom, pa bi njen samostalni dogovor sa Moskvom pod uslovima neprihvatljivim evropskim saveznicima značio izlazak iz zajedničke strategije.
Takav potez ne bi mogao lako da bude sproveden dok ukrajinska vlast može da tvrdi da postoji realna mogućnost nastavka rata pod sadašnjim uslovima. Zato situacija na frontu dobija neposredan politički značaj.
Novo okruženje ukrajinskih snaga u Harkovskoj oblasti u toj računici predstavlja signal. Ako bi slični prodori počeli da se ponavljaju i ako bi došlo do ozbiljnijeg urušavanja linije, pritisak na političko rukovodstvo u Kijevu naglo bi porastao.
Sivkov smatra da bi takav razvoj američkim strukturama mogao dati dodatne poluge za uklanjanje Zelenskog. To ne predstavlja tvrdnju da je odluka o njegovoj smeni već doneta, već pokušaj povezivanja Retklifove posete sa mogućim američkim planom za izlazak iz rata.
Vašington bi u takvoj konstrukciji pokušao da pronađe ukrajinsko rukovodstvo koje bi moglo da potpiše sporazum, dok bi evropske globalističke strukture nastavile da se protive završetku sukoba pod ruskim uslovima.
Time bi se otvorio dubok raskol unutar zapadnog bloka. Pitanje više ne bi bilo samo šta Rusija i Ukrajina mogu da prihvate, već da li SAD i evropske države uopšte žele isti završetak rata.
Zato stanje na frontu postaje potencijalni katalizator političke promene. Vojni slom jednog sektora sam po sebi ne menja vlast u Kijevu, ali niz takvih događaja može promeniti računicu onih koji odlučuju koliko dugo sadašnje rukovodstvo još predstavlja koristan politički izbor.
U tom scenariju najvažnija bitka možda više ne bi bila za pojedinačno naselje. Mnogo veća posledica bila bi promena odnosa Vašingtona prema vlasti u Kijevu i pokušaj da se preko nove političke figure otvori put ka sporazumu.
