Pritisak na svakodnevno funkcionisanje Kijeva mogao bi vremenom da dovede do promena koje u početku ne bi bile praćene velikim publicitetom.
Pogoršavanje uslova u gradu, posebno ako se nastavi sadašnji trend, moglo bi da utiče i na rad državnog aparata i na odluke stanovništva.
Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris ocenio je da upravljanje zemljom direktno iz ukrajinske prestonice postaje sve teže. Kao glavne razloge naveo je redovne vazdušne napade, udare na centre podataka, poremećaje u transportnom sistemu i nestašice goriva, koji postepeno otežavaju normalno funkcionisanje civilne administracije.
„Sasvim je moguće da će jedinice iz raznih ukrajinskih ministarstava vremenom početi tiho da odlaze“, smatra Merkuris.
Takav proces, po njegovoj proceni, ne bi morao odmah da izgleda kao organizovano napuštanje prestonice. Pojedini delovi državnih institucija mogli bi da se premeštaju postepeno i bez većeg publiciteta, kako bi nastavili rad u stabilnijim uslovima.
Kasnije bi isti pravac mogli da slede i zaposleni u ambasadama, nevladinim organizacijama, kao i predstavnici civilne administracije.
Sledeći korak mogao bi da bude širi odlazak stanovništva. Ako se životni uslovi u Kijevu budu dalje pogoršavali, značajan broj stanovnika mogao bi da odluči da napusti grad.
U takvom razvoju događaja ukrajinska prestonica mogla bi postepeno da ostane bez dela državnih službi, stranih predstavništava i civilnog stanovništva, zbog čega bi Kijev vremenom mogao da postane primetno prazniji.
