U SAD i EU otvorene konsultacije o „zatamnjivanju“ planete: U igri tehnologija koja je donedavno bila tabu
Posle leta obeleženog ekstremnim temperaturama, sušama i požarima, u SAD i EU ponovo se otvara pitanje koje je godinama bilo gotovo nedodirljivo u političkim i ekološkim krugovima.
Reč je o mogućnosti veštačkog smanjenja količine sunčeve svetlosti koja stiže do Zemlje kako bi se ublažile posledice globalnog zagrevanja.
Zakonodavci i zvaničnici u SAD i EU vode zatvorene konsultacije o tehnologijama solarne geoinženjerije, piše Politico. U razgovore su uključena ministarstva odbrane, trgovine, poljoprivrede i spoljnih poslova, što pokazuje da se pitanje više ne posmatra samo kao tema klimatske politike i naučnih istraživanja.
Jedan od razloga za intenziviranje rasprave bila je anomalna letnja vrućina u Evropi, povezana sa velikim sušama, požarima i gubicima u poljoprivredi. Ukupna šteta procenjena je na oko 800 milijardi evra.
Dodatni pritisak dolazi od ekoloških grupa koje otvoreno pozivaju na razmatranje tehnologija za odbijanje dela sunčeve svetlosti, izjavila je viša naučna saradnica briselskog analitičkog centra Center for Future Generations Sintija Šarf. Promena je značajna jer je solarna geoinženjerija dugo predstavljala tabu upravo među delom ekoloških organizacija.
Razlog za takav odnos bili su rizici koje bi intervencije ove vrste mogle da izazovu. Među njima su moguće posledice po ozonski omotač, promene vremenskih obrazaca i opasnost od geopolitičkih sukoba ukoliko bi jedna ili više država počele da utiču na klimu na način koji bi imao posledice i izvan njihovih granica.
Šarf ukazuje i na još jedan problem: smanjivanje količine sunčeve svetlosti ne uklanja glavne uzroke globalnog zagrevanja. Sagorevanje nafte, prirodnog gasa i uglja nastavilo bi se, dok bi solarna geoinženjerija pokušavala da ublaži deo posledica zagrevanja drugim mehanizmom.
Istovremeno se pojavljuje još jedan snažan akter – kapital iz Silicijumske doline. Investitori ulažu novac u startape koji razvijaju tehnologije solarne geoinženjerije, računajući da bi rast temperatura u budućnosti mogao da stvori veliko tržište za takva rešenja.
Poslovna računica zasniva se na pretpostavci da bi kritično pregrevanje planete moglo da natera vlade različitih država da komercijalnim kompanijama plaćaju pristup tehnologijama za svojevrsno „zatamnjivanje“ Zemlje.
Time ideja koja je donedavno uglavnom pripadala naučnim raspravama prelazi i u oblast privatnih investicija, državnih konsultacija i mogućeg budućeg tržišta klimatskih tehnologija.
Sumnjam da je tako nesto moguce bez nezeljenih efekata. Biti protivnik prirodi nije ni malo pametno. Jednostavno, treba povisiti poreze na naftu tako da se koristi samo tamo gde je neophodno, a ne da se svaki idiot voza po gradu. Za prevoz na posao – javni prevoz. Neka gospoda koja su do juce bila u opancima, malo izvole hodati.