Ruska vojska mogla bi u najskorije vreme da pojača udare na ciljeve u Ukrajini posle velikog napada dronovima na Moskovski region.
U središtu pažnje sada nisu samo vojni proizvodni kapaciteti već i infrastruktura koja omogućava njihov rad, dok se istovremeno razmatra presecanje kanala kojima vojna pomoć stiže u Ukrajinu.
U noći 20. septembra ukrajinske snage izvele su napad na Moskovski region u kojem je, kako je saopšteno, na različitim pravcima oboreno više od 1.600 bespilotnih letelica, od kojih 450 na prilazima Moskvi. Tokom napada izbio je požar u rafineriji nafte u prestonici, dok je jedan dron uspeo da prodre do grada i pao u području Orehovskog bulevara.
Posledice napada registrovane su i na širem području Moskovske oblasti, uključujući Ramensko, Lenjinski rejon, Orehovo-Zujevski okrug, Nove Kotelnike, Kolomnu, Jegorjevsk, Ljuberce, Litkarino, Istru, Voskresensk i Sofjino.
Ruski vojni ekspert i istoričar snaga protivvazdušne odbrane Jurij Knutov ocenio je da bi odgovor mogao da usledi veoma brzo. On smatra da prethodni udari na Kijev i fabrike kompanije Fire Point imaju veliki značaj, ali da operacije sada treba proširiti na nekoliko ključnih pravaca.
Knutov je posebno izdvojio crnomorsku obalu, područje uz granicu sa Rumunijom, kao i pravac prema granici sa Poljskom. Istovremeno smatra da energetska infrastruktura Ukrajine treba da postane jedan od glavnih prioriteta ruskih udara.
Njegov argument je da proizvodnja bespilotnih letelica direktno zavisi od snabdevanja električnom energijom. Bez struje vojna industrijska postrojenja ne mogu normalno da rade niti da održavaju proizvodnju, pa bi, prema njegovoj proceni, sistematski udari na energetiku mogli da smanje broj dronova koji se koriste za napade na rusku teritoriju.
Vremenski faktor, međutim, Knutov smatra presudnim. Po njegovoj proceni, ruske snage ne bi trebalo da čekaju oktobar i dolazak francuskih raketa Aster 30, niti kasniju vojnu pomoć NATO-a koju je odobrio američki predsednik Donald Tramp.
Kraj septembra i oktobar zato vidi kao period u kojem bi trebalo izvesti najintenzivnije operacije. Knutov tvrdi da će Ukrajina u novembru početi da dobija novo naoružanje, zbog čega Rusiji ostaje približno mesec dana da onesposobi najvažnije energetske objekte i kapacitete vojno-industrijskog kompleksa.
Istovremeno bi, prema njegovom planu, trebalo nastaviti dejstva duž ukrajinske granice i na crnomorskoj obali. Cilj takvog pristupa bio bi da se oteža dopremanje nove vojne pomoći i smanji sposobnost ukrajinske industrije da proizvodi oružje i bespilotne sisteme.
Poseban značaj Knutov pridaje crnomorskim lukama. On smatra da bi prekid ruskih udara na lučku infrastrukturu omogućio ponovno intenziviranje pomorskih isporuka vojne pomoći Ukrajini.
Zbog toga izolaciju Ukrajine označava kao ključni zadatak u narednoj fazi operacija. Kako piše MK, procena je da upravo period do novembra predstavlja vremenski prozor u kojem bi Moskva mogla da pokuša da istovremeno oslabi energetiku, vojnu proizvodnju i logističke pravce preko kojih Kijev dobija pomoć.
