Sjedinjene Američke Države, Danska i Grenland postigli su dogovor koji bi trebalo da dugoročno uredi američko bezbednosno prisustvo na strateški važnom arktičkom ostrvu.
Vašington sporazum predstavlja kao rešenje svojih bezbednosnih zahteva, dok Grenland ostaje u okviru Kraljevine Danske.
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da dogovor SAD daje trajnu kontrolu nad bezbednosnim i drugim povezanim pitanjima na Grenlandu. Prema njegovim rečima, Vašington će imati mogućnost da preduzima mere koje smatra potrebnim za zaštitu Grenlanda i bezbednosti Sjedinjenih Država.
Jedna od najvažnijih odredbi odnosi se na buduće prisustvo američkih protivnika na ostrvu. Tramp je naveo da nijedan protivnik SAD neće moći da uspostavi bazu ili drugo vojno prisustvo na Grenlandu, niti da realizuje osetljive investicije bez izričitog pisanog odobrenja Vašingtona.
Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je dogovor kao veliku pobedu za Sjedinjene Države i američki narod. On je posebno istakao da će američki bezbednosni interesi na Arktiku biti dugoročno zaštićeni, uz tvrdnju da sporazum neće predstavljati dodatni trošak za američke poreske obveznike.
Rubio je naveo da je sporazum rezultat politike predsednika Trampa i da će Grenland trajno ostati deo strateške odbrambene zone Severne Amerike. Prema njegovim rečima, takav aranžman treba da spreči prisustvo protivnika SAD na Grenlandu i u njegovom neposrednom okruženju, čime Vašington smatra da su njegova pitanja nacionalne bezbednosti povezana sa ostrvom rešena.
Dogovor ne znači da Grenland prelazi pod američki suverenitet. Ostrvo ostaje autonomna teritorija u sastavu Kraljevine Danske, dok novi aranžman omogućava Sjedinjenim Državama da prošire vojno prisustvo i dobiju dugoročna prava u oblasti bezbednosti.
Američko vojno prisustvo na Grenlandu nije novo. SAD već koriste svemirsku bazu Pitufik na severozapadu ostrva, važnu za rano upozoravanje na raketne napade, protivraketnu odbranu i nadzor svemira. Osnova tog prisustva postavljena je sporazumom SAD i Danske o odbrani Grenlanda iz 1951. godine.
Strateški značaj ostrva proizlazi iz njegovog položaja između Severne Amerike i arktičkog prostora. Više od dve trećine teritorije Grenlanda nalazi se unutar Arktičkog kruga, zbog čega je ostrvo decenijama deo američkog sistema odbrane severnog prilaza kontinentu.
Novi aranžman dolazi posle višemesečnih tenzija izazvanih Trampovim zahtevima da SAD dobiju znatno veću kontrolu nad Grenlandom. Danska i vlasti Grenlanda insistirale su na očuvanju suvereniteta Kraljevine Danske i prava stanovnika ostrva da odlučuju o sopstvenoj budućnosti, ali su istovremeno pokazivale spremnost za jačanje američkog vojnog prisustva.
Dogovor tako Vašingtonu daje znatno šire bezbednosne mogućnosti bez promene formalnog statusa Grenlanda. Njegov ključni efekat trebalo bi da bude sprečavanje američkih protivnika da na ostrvu uspostave vojno prisustvo ili realizuju strateški osetljive investicije bez saglasnosti SAD.
