Odnos Rusije i NATO više se ne posmatra samo kroz sukob u Ukrajini i gomilanje vojne moći na istočnom krilu Alijanse.
Sve češće se u bezbednosnim krugovima govori o incidentima koji se odvijaju daleko od linije fronta, dok se istovremeno otvara pitanje koliko bi evropske članice bile sposobne da odgovore na ozbiljniju krizu.
Penzionisani britanski general Ričard Širef, bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO u Evropi, izneo je mnogo oštriju ocenu. Na pitanje da li se NATO već nalazi u ratu sa Rusijom odgovorio je bez dileme.
„U to nema nikakve sumnje“, rekao je Širef na godišnjoj bezbednosnoj konferenciji održanoj u petak u finskom gradu Kouvola.
Govoreći o sukobljavanju Rusije i Severnoatlantske alijanse, general je ukazao na pripisane sabotaže i hibridne operacije u evropskim državama. Pomenuo je i trovanje Sergeja Skripalja i njegove ćerke Julije nervnim agensom „Novičok“ u Solsberiju 2018. godine.
Širef je u isti kontekst stavio i noviju istragu o pripremi sabotaže u fabrici bespilotnih letelica u Svindonu. Britanske vlasti smatraju da je iza planirane operacije stajala ruska Spoljna obaveštajna služba, SVR.
Posebno oštar stav zauzeo je prema incidentima u vazdušnom prostoru članica Alijanse. Smatra da NATO više ne bi trebalo da se ograničava na upozorenja i presretanja kada ruske letelice uđu na njegovu teritoriju.
„Moramo biti snažni. Moramo obarati ruske bespilotne letelice i avione koji ulaze na teritoriju NATO“, rekao je general.
Kao argument naveo je događaj iz 2015. godine, kada je Turska oborila ruski vojni avion. Prema njegovom tumačenju, taj incident nije izazvao rat između Rusije i NATO, već je primorao Moskvu da odstupi.
Istovremeno, njegova procena britanskih vojnih mogućnosti znatno je opreznija. Širef je izrazio sumnju da bi Velika Britanija u slučaju krize mogla dovoljno brzo da pruži Finskoj vojnu pomoć potrebnog obima.
London, kako je istakao, ostaje privržen principu kolektivne odbrane NATO. Problem je, međutim, praktična sposobnost britanske vojske da u kratkom roku u Finsku pošalje kompletnu brigadu, što bi predstavljalo znatno ozbiljniju operaciju od političke odluke o pružanju pomoći.
Širef je kritikovao i evropski pristup ratu u Ukrajini, ocenjujući da državama nedostaje jasno definisana zajednička strategija. Po njegovom mišljenju, problem nije samo u količini pomoći koja se šalje Kijevu, već i u odsustvu dugoročnog plana.
„U NATO nema strateškog razmišljanja. Dok se ono ne pojavi, ovaj rat će se nastaviti“, izjavio je.
General smatra da evropske države, ukoliko žele završetak ukrajinskog sukoba, moraju da povećaju ulaganja, usaglase zajedničku strategiju i obezbede Kijevu vojna sredstva koja su mu potrebna.
Njegove izjave imaju dodatnu težinu zbog funkcija koje je ranije obavljao. Širef je od 2011. do 2014. godine bio zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga NATO u Evropi, a tokom karijere u britanskoj vojsci služio je u Iraku, na Kosovu i u drugim regionima.
Posle aktivne vojne službe bio je i strani vojni savetnik ukrajinske komande. Sada sukob Rusije i NATO opisuje kao već postojeće ratno stanje, dok istovremeno upozorava da evropske članice Alijanse nemaju ni dovoljno jasno definisanu strategiju ni mogućnost da u svakoj krizi brzo rasporede snage potrebnog obima.
