Jedna kadrovska odluka u Moskvi mogla bi da pokaže da li Rusija namerava da nastavi dosadašnji oprezni tempo ili da pređe na mnogo agresivniji model vođenja rata. U centru pažnje nalazi se vrh Generalštaba, odnosno položaj generala Valerija Gerasimova.
Ruske operacije su tokom najvećeg dela rata bile relativno metodične, sa naglaskom na postepeno iscrpljivanje protivnika i izbegavanje velikih rizika. Takav pristup dao je određene rezultate, ali je u Rusiji izazivao nezadovoljstvo zbog sporosti.
Američki vojni analitičar i penzionisani pukovnik Daglas Mekgregor tvrdi da je iz svojih izvora čuo da bi Gerasimov sredinom septembra mogao da završi mandat na mestu načelnika Generalštaba. Nema potvrde da će se to dogoditi, ali bi eventualna promena imala znatno šire značenje od obične kadrovske rotacije.
Gerasimov se povezuje sa sporim, metodičnim i pažljivo kontrolisanim pristupom operacijama. Takav način ratovanja dugo je odgovarao Putinovoj strategiji izbegavanja nekontrolisane eskalacije i direktnog sukoba sa NATO-om.
Međutim, okolnosti su se promenile. Rusija ima više snaga, ukrajinska vojska je pod većim pritiskom, a mogućnost velike evropske intervencije u Moskvi se sve manje doživljava kao neposredna opasnost.
Putin je u poslednje vreme, prema iznetoj proceni, tražio ubrzavanje operacija i više ofanzivnog delovanja. To stvara pitanje da li čovek koji simbolizuje dosadašnji pristup i dalje odgovara strategiji koja se sada oblikuje.
Kao jedno od imena koje se pominje u spekulacijama pojavljuje se Sergej Surovikin, general poznat po znatno tvrđem pristupu. Njegov povratak iz Afrike i javno zabeležen susret sa Putinom izazvali su nagađanja da bi mogao ponovo da dobije važnu funkciju.
Postoji, međutim, ozbiljna prepreka takvom scenariju. Surovikin je vazduhoplovni oficir, dok se za načelnika Generalštaba tradicionalno očekuje general kopnene vojske.
Mekgregor zbog toga ne tvrdi da će Surovikin zaista doći na mesto Gerasimova, već smatra da će identitet njegovog eventualnog naslednika pokazati u kom pravcu Moskva namerava da vodi rat. Ako bude izabran oficir poznat po bržim i agresivnijim operacijama, to bi moglo da bude signal za veliku promenu.
Ruske snage trenutno raspolažu velikim brojem jedinica koje nisu potpuno angažovane na prvoj liniji. Deo tehnike, rezervi i ljudstva očigledno se čuva za kasnije faze ili kao osiguranje u slučaju ulaska NATO-a u rat.
Ako procena o NATO intervenciji postane još manje verovatna, ta rezerva može dobiti drugačiju funkciju. Umesto odbrambenog osiguranja, mogla bi biti iskorišćena za proširenje ofanzive.
Važan faktor je i vreme. Septembar može ponuditi povoljne uslove dok je teren još dovoljno suv za kretanje teške tehnike, pre nego što jesenje kiše pretvore velike delove Ukrajine u blatnjave zone.
Zbog toga se eventualna kadrovska promena u Generalštabu poklapa sa periodom kada bi vojne mogućnosti za širu operaciju još bile povoljne. Ako se odluka donese upravo tada, njen značaj bi teško mogao da se posmatra samo administrativno.
Rusija se tako nalazi između dva modela rata. Prvi je spor, iscrpljujući i metodičan, sa ograničenim rizikom. Drugi podrazumeva koncentraciju snaga, brže napredovanje i pokušaj da se protivnik slomi pre nego što Zapad uspe da obnovi njegove kapacitete.
Ko će stajati na vrhu ruskog Generalštaba mogao bi da bude prvi jasan odgovor na pitanje koji je od ta dva modela izabran.
