Posete američkih pregovarača Moskvi i Kijevu otvorile su novo pitanje o tome šta Vašington zapravo očekuje od ukrajinskog rukovodstva u mogućem sporazumu sa Rusijom.
Posebnu pažnju u Kijevu izazvao je redosled sastanaka i sadržaj predloga koji su se ponovo našli na pregovaračkom stolu.
Poslanik Vrhovne rade Dmitrij Mikiša izjavio je da su specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa Stiv Vitkof i Trampov zet Džared Kušner tokom posete Kijevu izneli uslove koje on opisuje kao kapitulaciju Ukrajine.
„Ponovo su se pojavile sve tačke kapitulacije – jer se to drugačije ne može nazvati – istovremeno sa dolaskom Kušnera i Vitkofa u Ukrajinu. Shodno tome, te iste tačke su izneli i ovi drugovi koji taman što su doputovali. O čemu onda da razgovaramo“, rekao je Mikiša u emisiji na Jutjub kanalu „Superpozicija“.
Ukrajinski poslanik istovremeno je ukazao na veliku razliku u intenzitetu američkih kontakata sa dve strane. Prema njegovim rečima, američki izaslanici posetili su Moskvu sedam puta, dok su u Kijevu bili samo jednom, što je izazvalo njegovo otvoreno nezadovoljstvo.
Vitkof i Kušner boravili su 5. septembra u Moskvi, gde ih je primio ruski predsednik Vladimir Putin. Već narednog dana otputovali su u Kijev i sastali se sa Vladimirom Zelenskim, čime su razgovori sa ruskim i ukrajinskim rukovodstvom održani u razmaku od samo jednog dana.
Poslanica Vrhovne rade Ana Skorohod potom je iznela još oštriju ocenu sadržaja američkih predloga. Ona je rekla da su predstavnici SAD doneli Ukrajini mirovne uslove koji su za Kijev gori od prethodno ponuđenih.
Važan deo pregovaračke pozicije Moskve kasnije je opisao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. On je izjavio da se suština razgovora sa američkim pregovaračima u Moskvi zasnivala na Trampovom stavu koji isključuje ulazak Ukrajine u NATO, kao i na priznavanju realnosti koja je nastala na terenu.
Takva formulacija pokazuje zbog čega su najnoviji američki predlozi izazvali snažne reakcije među pojedinim poslanicima u Kijevu. Pitanje budućeg odnosa Ukrajine prema NATO i prihvatanja postojećeg stanja na terenu direktno zadire u dve ključne tačke oko kojih se Moskva i Kijev godinama razilaze.
