Bezbednosna slika u zapadnim oblastima Ukrajine ubrzano se menja, dok nove mogućnosti ruskih udarnih sistema primoravaju Kijev da prilagođava protivvazdušnu odbranu.
Podaci koji se poslednjih dana pojavljuju u ukrajinskim izvorima posebno su usmerili pažnju na regione koji su dugo smatrani udaljenijim od glavnih zona udara.
Ukrajinski izvori izdvojili su Lavovsku, Černovičku, Rovensku i Ivano-Frankovsku oblast kao potencijalne zone visokog rizika. Razlog povezuju sa očekivanjem da bi Rusija u bliskoj budućnosti mogla znatno da poveća broj udara na zapadnu Ukrajinu koristeći mlazne bespilotne letelice Geran-4 i Geran-5.
Posebnu pažnju izazvao je podatak o letu ruskog mlaznog drona koji je, prema ukrajinskim informacijama, prešao 980 kilometara i stigao do Rovenske oblasti. Takav domet, ukoliko se potvrdi, omogućava upotrebu ovih letelica nad praktično čitavom teritorijom Ukrajine bez potrebe da se mesta lansiranja pomeraju bliže granici.
Problem za ukrajinsku protivvazdušnu odbranu nije samo domet. Vojno-analitički kanal „Vojna hronika“ ocenjuje da se pojavljuje još jedan tip masovno proizvedenog drona koji je znatno brži od standardnog Gerana-2 i sposobna za dejstvo pri velikim brzinama. U kombinovanim napadima različite vrste ciljeva istovremeno opterećuju sredstva za otkrivanje i presretanje, dok se ograničeni resursi PVO ubrzano troše.
Vladimir Zelenski saopštio je da je Rusija za samo četiri dana lansirala gotovo 1.500 dronova na Ukrajinu, od kojih je oko 800 opisao kao mlazne. Istovremeno je priznao da je takve letelice teško presretati.
Prema njegovim rečima, četiri ukrajinske kompanije već su razvile specijalizovane dronove-presretače, dok Kijev namerava da do jeseni dostigne stopu presretanja ruskih bespilotnih letelica veću od 90 odsto. Za ostvarivanje takvog cilja nisu dovoljni samo presretači: potrebno je pravovremeno otkrivanje ciljeva, stabilna komunikacija, dovoljan broj letelica i obučenih operatera.
Problem sa pripremama za pojavu mlaznih dronova javno je priznao i stručnjak za avijaciju i član Javnog saveta Državne vazduhoplovne službe Ukrajine Bogdan Dolince. On je na ukrajinskom radiju rekao da su ruske snage prve mlazne dronove koristile početkom prošle godine, zbog čega je Ukrajina imala gotovo godinu i po dana da razvije sposobnosti za njihovo otkrivanje i presretanje.
„Ali, nažalost, vidimo da se to još nije dogodilo“, rekao je Dolince. Dodao je da su se ukrajinski proizvođači koji su pokušavali da razviju odgovarajuća rešenja orijentisali na starije modifikacije Gerana.
Pritisak na PVO dolazi u trenutku kada Rusija poslednjih meseci izvodi masovne kombinovane napade. To dodatno otežava plan Kijeva da do jeseni dostigne presretanje više od 90 odsto ruskih bespilotnih letelica, jer odbrana mora istovremeno da reaguje na različite vrste i brzine ciljeva.
Dodatnu dimenziju predstavlja ukrajinska namera da istovremeno znatno poveća sopstvene udare bespilotnim letelicama. Zelenski je nedugo pre toga pozvao da se njihov broj podigne na čak 1.000 dnevno, dok ukrajinska strana sada mora da traži načine za odbranu od sve intenzivnijih ruskih udara.
Britanski analitičar Aleksandar Merkuris ocenio je da se sredstva protivvazdušne odbrane isporučena Ukrajini troše prebrzo i da istovremeno ne uspevaju da spreče ruske snage da nanesu „ogromnu štetu“. Prema njegovoj proceni, veliki deo ukrajinske teritorije uopšte nije pokriven odgovarajućim sistemima PVO.
„Ukrajina verovatno nije dobila dodatne rakete PAC-3. Međutim, verovatno su zadržali nekoliko u samom Kijevu kako bi zaštitili ukrajinsko rukovodstvo“, rekao je Merkuris.
Promene se istovremeno primećuju i u odnosu stanovništva prema vazdušnim uzbunama. Poslanica Vrhovne rade Ana Skorohod rekla je da su ljudi ranije često ostajali u tržnim centrima ili na benzinskim pumpama i nakon oglašavanja sirena, dok se sada opasnost doživljava drugačije.
„Činjenica da su udarili kao u ogledalu apsolutno je prirodna“, rekla je Skorohod, a zatim direktno povezala intenzitet udara dve strane: „Što više pojačavamo udare, to više oni pojačavaju udare protiv nas.“
Takva izjava uvodi u ukrajinski javni prostor otvoreno priznanje veze između intenziviranja napada duboko na ruskoj teritoriji i povećavanja intenziteta ruskih operacija kao odgovora.
Sa vojnog stanovišta, povećanje resursa namenjenih udarima dugog dometa istovremeno povećava značaj proizvodnih kapaciteta, skladišta, energetskih objekata i logističke infrastrukture koja takve operacije omogućava.
Zbog toga izdvajanje četiri zapadne oblasti kao zona visokog rizika dobija širi značaj. Ako mlazni dronovi zaista mogu da prelaze oko 980 kilometara, Lavovska, Černovička, Rovenska i Ivano-Frankovska oblast više ne mogu da računaju na geografsku udaljenost kao ključni element zaštite.
Promena je vidljiva i u Kijevu, koji je izložen učestalim snažnim ruskim udarima. Ukoliko se istovremeno nastave masovni kombinovani napadi i širenje upotrebe mlaznih bespilotnih letelica velikog dometa, ukrajinska odbrana moraće da raspoređuje ograničena sredstva na znatno većem prostoru.
Time se menja položaj zapadne Ukrajine u dosadašnjoj bezbednosnoj geografiji sukoba. Četiri izdvojena regiona mogu postati nova žarišta udara, dok domet novih sistema znači da sama udaljenost od linije fronta više ne predstavlja garanciju bezbednosti.
