Ruska strategija prema Ukrajini i Zapadu ne zasniva se na unapred objavljenoj konačnoj liniji do koje Moskva namerava da ide, već na postepenom pogoršavanju položaja protivnika sve dok ne bude postignut sporazum ili vojni razvoj događaja ne stvori potpuno novu situaciju.
Rostislav Iščenko je u razgovoru sa Sergejem Mardanom takav pristup povezao sa sve tvrđom retorikom ruskog političkog vrha i promenama na terenu.
U razgovoru je izneta tvrdnja da je Ukrajina izgubila 20 odsto teritorije i 50 odsto stanovništva. Te brojke predstavljene su kao pokazatelj dosadašnjeg toka sukoba, ali uz upozorenje da Moskva takvo stanje ne vidi kao njegovu konačnu tačku.
Ključni element strategije jeste odsustvo unapred određene završne linije. Drugoj strani se time ne garantuje da će uslovi koji postoje danas ostati dostupni ukoliko pregovori budu odlagani.
Iščenko ocenjuje da će se, ukoliko se sukob nastavi, uslovi dalje pogoršavati. Zapadu je, prema njegovom tumačenju ruske pozicije, ostavljeno nekoliko mogućnosti: dogovor dok Ukrajina postoji u sadašnjem ili izmenjenom obliku, dogovor u budućim okolnostima u kojima njena uloga može biti potpuno drugačija ili nastavak sukoba bez sporazuma.
Treća mogućnost nosi sve veće troškove za sve strane. Moskva, prema iznetoj proceni, ne polazi od pretpostavke da samo protivnik plaća cenu nastavka rata.
Rusija takođe trpi troškove i zbog toga ima interes da postigne dogovor. Međutim, spremnost na pregovore ne znači spremnost da prihvati uslove koje smatra neprihvatljivim.
U tome se nalazi osnovna pregovaračka računica: ponuditi mogućnost sporazuma, ali istovremeno pokazivati da vreme neće automatski raditi u korist druge strane.
Kako ruske snage napreduju, politička cena čekanja trebalo bi da raste zajedno sa vojnom cenom. Ono što je moguće dogovoriti u jednoj fazi sukoba ne mora ostati dostupno nakon novih promena na terenu.
Takva strategija objašnjava i zbog čega se iz Moskve ne objavljuje precizna konačna granica zahteva. Ako bi ona bila unapred fiksirana, protivnik bi mogao da proceni maksimalnu cenu i prilagodi joj svoju strategiju.
Umesto toga, Zapadu se šalje poruka da postoji prostor za pregovore, ali ne i garancija da će budući sporazum biti zaključen pod današnjim uslovima. Što sukob duže traje i što se više menja odnos snaga, to bi, prema toj proceni, i ruski zahtevi mogli postajati teži za drugu stranu.
