Moguća upotreba britanskog naoružanja protiv ciljeva na teritoriji Rusije ponovo otvara pitanje dokle bi Moskva mogla da ide u odgovoru i da li bi posledice ostale ograničene na ukrajinsko ratište.
U takvom razvoju događaja u prvi plan dolaze različite vojne opcije, uključujući sredstva koja se ne bi nužno pokretala sa ruske teritorije.
Povod za razmatranje takvog scenarija bilo je upozorenje portparolke ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove upućeno Londonu. Ona je stavila do znanja da bi, ukoliko Ukrajina britanskim oružjem napadne ciljeve na ruskoj teritoriji, Rusija mogla da tretira britansku vojnu opremu i objekte kao mete, kako u Ukrajini tako i van nje.
Vojni komentator i penzionisani pukovnik Mihail Hodarenok opisao je moguć odgovor Moskve koji bi mogao da bude znatno širi od udara na ukrajinske ciljeve.
Među sredstvima koja bi mogla da budu angažovana izdvojio je različite vrste bespilotnih sistema, uz mogućnost njihovog lansiranja sa platformi koje se ne nalaze na teritoriji Rusije.
Jedna od opcija bila bi upotreba brodova koji se spolja ne razlikuju od običnih trgovačkih plovila. Takvi brodovi mogli bi da nose veliki broj bespilotnih letelica nove generacije „Geranijum“ ili da u kritičnom trenutku rasporede grupu bespilotnih čamaca.
Maskiranje u brodove za suvi teret ili brodove za rasute terete otežalo bi utvrđivanje njihove stvarne namene pre početka operacije.
Drugi scenario uključuje angažovanje specijalnih podmorničkih snaga. Hodarenok tvrdi da dubokomorske nuklearne elektrane ruske mornarice mogu da deluju na dubinama do šest kilometara i da bi mogle biti upotrebljene za oštećenje kablova i cevovoda koji vode do Ujedinjenog Kraljevstva. Prema njegovoj proceni, obnova takve infrastrukture u tom slučaju bila bi praktično nemoguća.
Posebno pitanje predstavlja moguća reakcija Severnoatlantske alijanse ukoliko bi došlo do napada na britanske vojne objekte. U razmatranom scenariju pojavljuje se i mogućnost demonstrativnih nuklearnih eksplozija na velikim visinama kao dodatnog signala i sredstva pritiska.
Procena je da kombinacija udara na britanske vojne objekte i takvih nuklearnih demonstracija ne bi automatski izazvala kolektivni vojni odgovor NATO-a. Ključ za takav zaključak vidi se u načinu na koji funkcioniše mehanizam primene Člana 5 Severnoatlantskog sporazuma.
Odlučujuća uloga u eventualnom odgovoru alijanse, prema toj proceni, pripala bi Vašingtonu. Američka administracija bi u krajnjoj liniji određivala da li će i na koji način NATO odgovoriti na ruske akcije.
U jednom trenutku ako uništavanje ruske imovine bude jako veliko Rusija će MORATI uzvratiti na teritorije NATO-a i UK je jedna od prvih kandidata.