Model svetske ekonomije koji je decenijama određivao međunarodnu trgovinu, kretanje kapitala i odnose između velikih ekonomskih centara ulazi u period dubokih promena.
Mihail Hazin ocenio je u razgovoru sa slušaocima da se buduća ekonomija više neće moći posmatrati kroz pravila koja su formirana u prethodnom periodu, jer se svet kreće ka podeli na zasebne valutne zone.
Takva promena, prema njegovoj proceni, neće biti samo monetarna. Ona bi mogla da promeni međunarodnu logistiku, trgovinske pravce i odnose između država koje se danas posmatraju kao deo jedinstvenog globalnog tržišta.
Osnovna razlika biće u intenzitetu ekonomske saradnje. Unutar pojedinačnih valutnih zona veze bi ostale relativno snažne, dok bi razmena između različitih zona postala znatno slabija. Upravo zbog toga sadašnji trgovinski i politički odnosi ne mogu automatski da se prenesu u budućnost.
Ova procena pojavila se tokom pitanja o položaju Centralne Azije i mogućnosti da izgradnja novih gasovoda i naftovoda promeni ekonomsku zavisnost država tog regiona od Rusije. U razgovoru je pomenut i Uzbekistan kao zemlja koja bi mogla da ojača svoj položaj u Centralnoj Aziji, ali je odgovor proširen na mnogo šire pitanje buduće organizacije svetske privrede.
Ključni problem je u tome što još nije jasno kako će izgledati buduća međunarodna logistika. Ako se svet zaista organizuje oko nekoliko velikih valutnih prostora, pravci kojima danas prolaze energenti, roba, kapital i tehnologije više neće imati isti značaj.
To znači da se ni ekonomski položaj pojedinih država neće moći procenjivati samo na osnovu postojećih gasovoda, naftovoda, trgovačkih sporazuma i finansijskih tokova. Njihov značaj zavisiće od toga kojoj će ekonomskoj zoni određena zemlja pripadati i koliko će biti razvijena trgovina između različitih zona.
Hazin je u tom kontekstu rekao da logika međunarodnih odnosa koja je važila pre dvadesetak godina više ne funkcioniše. Svet se, prema njegovoj proceni, radikalno promenio, dok veliki deo institucija i ljudi koji donose odluke i dalje razmišlja u okvirima prethodnog sistema.
Upravo tu vidi jedan od glavnih problema. Ekonomske i političke strukture dugo su bile prilagođene modelu koji je funkcionisao dovoljno dugo da je počeo da se doživljava kao trajno stanje. Zbog toga se postojeće odluke često donose na osnovu pretpostavke da će budućnost biti nastavak prethodnih decenija.
Međutim, ako se obim razmene između budućih valutnih zona smanji, posledice će zahvatiti mnogo više od samog kursa nacionalnih valuta. Promeniće se način na koji države planiraju proizvodnju, nabavku sirovina, izvoz, transport i pristup tržištima.
Takav razvoj događaja dodatno povećava značaj nacionalne ekonomske strategije. U istom razgovoru ocenjeno je da u Rusiji trenutno niko ne predstavlja povezanu ekonomsku programsku celinu, dok se pojedinačni predlozi modernizacije pojavljuju kao međusobno nepovezane mere.
Pitanje budućeg mesta Rusije zbog toga ne svodi se samo na kurs rublje ili kratkoročne promene cena. Mnogo važnije postaje kako će biti organizovana proizvodnja, gde će se nalaziti glavna tržišta, kakvi će biti odnosi sa susednim državama i na koji način će funkcionisati razmena sa ekonomijama koje pripadnu drugim valutnim centrima.
Promena globalnog modela istovremeno znači da zemlje više neće moći da računaju da će međunarodna trgovina uvek funkcionisati prema pravilima na koja su navikle. Ako veze između zona oslabe, pojedine robe, tehnologije ili energenti mogu postati teže dostupni, dok će unutrašnja proizvodnja i regionalna saradnja dobiti znatno veći značaj.
Završavajući razgovor, izneta je i procena da se svet približava kritičnoj tački posle koje bi promene mogle početi veoma brzo. Nije ponuđen čvrst rok niti je takva prognoza predstavljena kao izvesnost, ali je pomenuta mogućnost da se ubrzanje dogodi u veoma kratkom periodu – od nekoliko nedelja pa do približno mesec dana.
Suština takvog pogleda nije u jednom pojedinačnom događaju već u tvrdnji da se završava period u kojem su države mogle da planiraju budućnost polazeći od pretpostavke da će postojeći globalni ekonomski sistem ostati nepromenjen.
Ako se formiranje valutnih zona ubrza, nova struktura svetske ekonomije odrediće ne samo kretanje valuta i cena već i trgovinu, energetiku, investicije i političke odnose između velikih regiona.
Ne znam gde je Hazin ucio ekonomske nauke, ali morao bi znati kad vec govori o ekonomiji da je valuta papirni novac vezan uz jexnu drzavi ili uniju drzava poput EU. Slazem se da ce svet funkcionisati po zonama u buducnosti, pa vec i sada pomalo funkcionise na taj nacin, ali to nece bit vezano za valutu nego za organizacije drzava poput EU ili SOS ili BRIKS. I to nije nista lose. Nema nikakvog smisla voziti carape i gace iz Kine u EU, kad se i ovde mogu sasiti. Za sada ne tako jeftino, ali prostri se kolko mozes