Severni morski put sve više privlači pažnju velikih trgovinskih i energetskih kompanija, dok se konkurencija za ekonomsko prisustvo na Arktiku pojačava.
Pravac duž ruske arktičke obale, godinama posmatran kao projekat sa velikim potencijalom ali ozbiljnim ograničenjima, sada dobija konkretniju ulogu u povezivanju Kine, Rusije i evropskog tržišta.
Rusija i Kina pokrenule su redovne teretne transporte kineske robe prema Evropi preko ruskog Arktika, dok Peking istovremeno povećava učešće u poslovima povezanim sa transportom ruskih energenata.
Kako piše CNN, kineska strana pokušava da učvrsti položaj na trgovinskom pravcu koji zapadne zemlje velikim delom zaobilaze zbog političkih sukoba sa Moskvom.
Jedan od upečatljivijih primera zabeležen je krajem maja, kada je veliki tanker Christophe de Margerie krenuo na prvo sezonsko putovanje Severnim morskim putem. Na trasi se još nalazio gust led, pa je brod značajan deo puta prešao uz pratnju ledolomca.
Pre tog putovanja tanker je boravio u luci povezanoj sa projektom „Arktik LNG-2“ u ruskom delu Arktika, koji se nalazi pod američkim sankcijama. Brod je potom prešao hiljade milja kroz arktičke vode i Beringovo more i približno dve nedelje kasnije stigao na Kamčatku.
Christophe de Margerie tamo je uplovio u zatvoreni zaliv u kojem se u sovjetsko vreme nalazio vojni grad. Satelitski snimci koje je analizirao CNN pokazali su da je tanker prišao velikom plutajućem skladištu. Takav manevar obično se koristi prilikom pretovara tereta sa jednog broda na drugi. Nakon operacije za koju se pretpostavlja da je bila povezana sa teretom, tanker je krenuo nazad prema Arktiku.
Gotovo odmah potom u isti zaliv stigao je Arctic Mulan, još jedan tanker koji se nalazi pod američkim sankcijama. Nekoliko dana proveo je na sidrištu, a zatim je otegljen do istog plutajućeg skladišta. Brod je približno jedan dan držao isključen transponder, nakon čega se ponovo pojavio u sistemima za praćenje i zaputio prema kineskoj luci Beihai.
Satelitski snimak napravljen 11 dana kasnije pokazao je Arctic Mulan privezan u luci na jugu Kine. Tamo je još od septembra prošle godine izdvojen poseban terminal za prijem ruskog LNG-a obuhvaćenog sankcijama. Čarls Kosterus, viši analitičar kompanije Kpler, dolazak tankera povezao je upravo sa tom infrastrukturom.
Podaci o transportu pokazuju da su isti tankeri u julu ponovili sličnu operaciju. To ukazuje na formiranje novog pravca kojim Kina može da dobija rusko gorivo obuhvaćeno američkim sankcijama.
Međutim, kinesko korišćenje Severnog morskog puta više nije ograničeno samo na energente. Kineske kompanije poslednjih meseci povećavaju i kontejnerski transport, čime severna ruta počinje da dobija karakter šireg trgovinskog koridora, a ne samo pravca za izvoz ruskih sirovina.
Severni morski put proteže se približno 3.500 milja duž ruske arktičke obale i Moskva ga već dugo smatra jednim od ključnih razvojnih projekata na krajnjem severu. Vladimir Putin više puta je govorio o pretvaranju ove trase u veliku trgovinsku arteriju koja bi istovremeno podstakla razvoj ruskih luka i naftnih i gasnih projekata.
Moskva poslednjih meseci ukazuje i na probleme tradicionalnih pomorskih pravaca. Borbena dejstva u području Crvenog mora i nestabilnost oko Ormuskog moreuza već su izazivali ozbiljne poremećaje u svetskoj trgovini. U takvim okolnostima Rusija Severni morski put vidi kao bezbedniju i pouzdaniju alternativu.
Slične planove Kina razvija godinama. Si Đinping je još 2018. govorio o stvaranju „Polarnog puta svile“, arktičkog nastavka kineskog projekta „Pojas i put“. Zamisao je bila da novi koridor omogući Kini širenje trgovinskog i ekonomskog prisustva na prostoru od Rusije do Skandinavije.
Velike kineske investicije u arktičke luke i prateću infrastrukturu ipak dugo nisu ostvarene u očekivanom obimu. Teški vremenski uslovi, visoki troškovi transporta i sezonska plovidba ograničavali su ekonomsku privlačnost trase.
Posle početka sukoba u Ukrajini situacija je postala još složenija: brojne zapadne kompanije napustile su ruski Arktik, dok kineski državni brodarski i energetski giganti izvesno vreme nisu žurili sa snažnijim uključivanjem u razvoj Severnog morskog puta.
Profesor Arktičkog univerziteta Norveške pri Univerzitetu u Tromseu Mark Lantejn smatra da se za Peking sada otvorilo svojevrsno „okno mogućnosti“. Kina može istovremeno da pomogne Moskvi u razvoju transportnog koridora i da ojača sopstvene pozicije na Arktiku.
Promena je već vidljiva u kontejnerskom saobraćaju. Kineska kompanija Sea Legend, registrovana u Singapuru, pokrenula je prvi redovni kontejnerski servis između Kine i Evrope preko Severnog morskog puta.
Tokom plovidbene sezone transport bi trebalo da traje približno 20 dana, što je oko dva puta kraće od standardnog pravca preko Sueckog kanala. Prevoznici računaju i na izbegavanje dela geopolitičkih rizika karakterističnih za južne pomorske trase.
Kompanija New New Shipping, osnovana nakon početka sukoba u Ukrajini, prošlog meseca otvorila je i liniju između Tjenđina i Murmanska, najveće ruske luke na severu. Novi pravac dopunjuje postojeći model poslovanja kompanije u kojem se kineska industrijska roba transportuje prema Rusiji, dok ruske sirovine odlaze u suprotnom smeru.
Na budućnost severnog koridora utiču i promene ledenih uslova. Sa zagrevanjem klime period tokom kojeg je moguća plovidba Arktikom mogao bi da se produžava, čime bi ruta postajala dostupnija komercijalnim brodovima i privlačnija Kini, ali i drugim azijskim državama.
Daisuke Harada, generalni direktor energetskog odeljenja Japanske organizacije za metale i energetsku bezbednost, koji poznaje razvoj projekta „Arktik LNG-2“ i kineske aktivnosti u regionu, smatra da se pred Kinom otvaraju značajne mogućnosti.
Za Rusiju Severni morski put nije samo izvozna trasa. Njegovo širenje zahteva izgradnju i razvoj luka, pretovarnih terminala, infrastrukture za spasavanje i reagovanje u vanrednim situacijama, pouzdanih komunikacionih sistema i specijalizovane flote. Veći kapacitet te infrastrukture omogućio bi i povećavanje količine robe koja se prevozi severnim koridorom.
Ruta i dalje ostaje zahtevna i sezonska, uz potrebu za ledolomačkom pratnjom i visoke troškove poslovanja. Ipak, Kina je počela praktično da koristi transportne mogućnosti ruskog Arktika, dok Moskva dobija dodatni pravac za preusmeravanje dela trgovinskih tokova u uslovima zapadnih sankcija.
Za Peking istovremeno nastaje kraća pomorska veza između Azije i Evrope. Zbog ukrštanja ruskih infrastrukturnih i izvoznih interesa sa kineskim trgovinskim i energetskim potrebama, Severni morski put postepeno prelazi iz dugoročnog projekta u aktivan element međunarodne logistike, što na Zapadu već izaziva zabrinutost zbog mogućnosti znatno šireg kineskog prisustva na Arktiku.
