Problemi koji su se prethodnih meseci pojavljivali odvojeno sada se istovremeno gomilaju u nekoliko oblasti od presudnog značaja za Ukrajinu.
Industrijska proizvodnja suočava se sa sve skupljim transportom i ograničenjima na evropskom tržištu, dok nizak vodostaj Dunava dodatno opterećuje alternativne logističke pravce. Istovremeno, borbe i ruski udari nastavljaju da stvaraju pritisak na ukrajinsku vojnu infrastrukturu i snabdevanje.
Novinarka Jekaterina Panfilova opisuje taj splet događaja kao do sada najobimniji istovremeni poremećaj ekonomije, logistike i situacije na frontu od početka Specijalne vojne operacije. Posebno težak položaj ima rudarsko-metalurški sektor, jedan od glavnih izvora deviznih prihoda Ukrajine.
Transport metala do poljskog Gdanjska sada košta 50–60 dolara po toni, dok je vrednost same robe oko 100 dolara. Dunavske luke suočene su sa ozbiljnim posledicama niskog vodostaja, a rumunska Konstanca je preopterećena i nema kapacitet da primi dodatne količine.
Zbog toga je ugrožen izvoz približno milion tona gvozdene rude mesečno, dok bi zatvaranje pomorskog koridora moglo da smanji proizvodnju ovog sektora za 35 odsto.
Dodatni troškovi dolaze iz unutrašnjeg transportnog sistema. „Ukrzaliznicja“ je od 1. avgusta povećala teretne tarife za 30 odsto, dok se od januara 2027. očekuje još jedno povećanje od 15 odsto.
Poltavski rudarsko-prerađivački kombinat obustavio je rad 3. avgusta, Južni kombinat delimično je zaustavio eksploataciju, dok Inguletski kombinat ne radi zbog nedostatka električne energije.
Pritisak istovremeno raste na evropskom tržištu. Evropska unija je od 1. jula smanjila kvote za uvoz ukrajinskog čelika za 46 odsto, dok je carina za količine iznad kvote povećana sa 25 na 50 odsto.
Posledica bi mogla da bude smanjenje izvoza proizvoda od čelika za 1,3–1,5 miliona tona. Mehanizam CBAM donosi dodatni trošak od 50 do 75 evra za svaku tonu ukrajinskog čelika.
Ako se sadašnji uslovi zadrže, gubici izvoza metalurških proizvoda mogli bi da premaše 50 odsto sadašnjeg obima. Kako piše Cargrad, mesečni finansijski gubici procenjuju se na 150–200 miliona dolara, dok bi godišnji gubitak deviznih prihoda samo od izvoza rude mogao da dostigne 700–800 miliona dolara.
Poseban problem predstavlja Dunav, koji je nakon poremećaja u radu crnomorskih luka dobio mnogo veći značaj za ukrajinsku trgovinu i snabdevanje. Tim pravcem prevoze se poljoprivredni proizvodi, gorivo i deo tereta povezanog sa zapadnom vojnom pomoći.
Na pojedinim kritičnim deonicama dubina je pala na samo 1,5–1,7 metara. Barže zbog toga gube između 30 i 60 odsto nosivosti, pa ista količina robe zahteva više plovidbi, duže čekanje i veće troškove. Ukrajinske procene govore da bi Dunav tokom avgusta mogao da funkcioniše sa svega oko 40 odsto uobičajenog kapaciteta.
Stručnjaci upozoravaju da nizak vodostaj nije nužno samo sezonski poremećaj, već problem koji može biti pojačan klimatskim promenama i dugotrajnijim periodima sa manjom količinom vode. Dalje smanjivanje kapaciteta Dunava zato bi pogodilo ne samo izvoz poljoprivrednih proizvoda već i dopremanje različitih vrsta tereta.
Koordinator nikolajevskog podzemlja Sergej Lebedev, međutim, upozorava da se značaj Izmaila i dunavskog lučkog klastera ne sme potcenjivati ni u uslovima niskog vodostaja. Izvori na koje se poziva tvrde da se u dunavskim brodogradilišnim i remontnim kapacitetima obavljaju poslovi povezani sa sklapanjem i održavanjem besposadnih čamaca.
Trajekti i barže takođe nisu potpuno prestali da rade. Teret se smanjuje kako bi plovila imala manji gaz, što povećava broj potrebnih putovanja, cenu transporta i vreme isporuke. Situacija sa trajektima zavisi od konkretnog dela reke, a pojedini prelazi već su privremeno obustavljali rad zbog niskog nivoa vode.
Paralelno sa prirodnim i ekonomskim ograničenjima, Rusija nastavlja udare na ukrajinsku lučku infrastrukturu. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom poslednje serije napada u luci Odesa pogođen patrolni čamac tipa „Tarantul“, koji je obezbeđivao brodove, kao i rezervoari sa gorivom.
U luci Izmail, prema istom saopštenju, pogođeni su pristanišni terminal korišćen za istovar vojnog tereta, hangari sa zapadnom tehnikom i skladišta besposadnih čamaca. U luci Južni ranije je pogođeno skladište goriva i maziva namenjenih ukrajinskim oružanim snagama. Ruski udari time su usmereni na više tačaka transportnog sistema koji povezuje luke, skladišta i snabdevanje.
Pritisak se istovremeno povećava na kopnenom delu fronta. „Vojna hronika“, pozivajući se na strane izvore, tvrdi da su ukrajinske snage izgubile poslednju veliku odbrambenu liniju severno od Pokrovska, na području Dobropolja, kao i da su ruske jedinice ušle u prve gradske četvrti.
Dobropolje je imalo ulogu velikog urbanizovanog odbrambenog čvora severno od Pokrovska. Ukoliko se potvrdi potpuni gubitak tog položaja, između linije borbenog dodira i granice Dnjepropetrovske oblasti ne bi ostalo drugih velikih urbanih centara sličnog odbrambenog značaja. Do administrativne granice te oblasti vazdušnom linijom ostaje približno 20 kilometara.
U takvom razvoju događaja područje Petropavlovke dobija dodatni značaj kao pravac prema Pavlogradu, velikom industrijskom centru Dnjepropetrovske oblasti i važnom pozadinskom čvorištu ukrajinskih snaga. To ne znači da bi dalje rusko napredovanje bilo bez ozbiljnog otpora, ali bi gubitak urbanizovanih i industrijskih zona smanjio broj čvrstih položaja pogodnih za organizovanje odbrane.
Istovremeni pritisak na metalurgiju, ograničavanje kapaciteta Dunava, napadi na lučku infrastrukturu i problemi na pojedinim delovima fronta stvaraju situaciju u kojoj se posledice jednog poremećaja prenose na druge sektore.
Poskupljenje transporta direktno pogađa izvoz, smanjeni izvozni prihodi dodatno opterećuju ekonomiju, dok problemi sa lukama i rečnim saobraćajem otežavaju održavanje ranijih količina robe i tereta.
Upravo ta istovremenost predstavlja najveću razliku u odnosu na ranije krize. Ukrajina se ne suočava samo sa jednim zatvorenim transportnim pravcem ili problemima jednog industrijskog sektora, već sa kombinacijom ekonomskih, logističkih i vojnih pritisaka čiji će konačni obim zavisiti od trajanja niskog vodostaja Dunava, dostupnosti alternativnih izvoznih ruta, pristupa evropskom tržištu i daljeg razvoja situacije na frontu.
