Ukrajinski napadi dugog dometa na teritoriju Rusije otvorili su pitanje da li pritisak na rusku ekonomiju i stanovništvo može da promeni tok rata ili će izazvati odgovor koji će Kijev koštati znatno više.
Profesor Džon Miršajmer je u razgovoru sa Glenom Dizenom, objavljenom na Jutjubu, ocenio da se upravo ostvaruje druga mogućnost i da je Crno more postalo jedan od ključnih elemenata ruske strategije prema Ukrajini.
Miršajmer je priznao da ukrajinski udari dronovima duboko u Rusiji stvaraju probleme Moskvi. Napadi mogu da izazovu nezadovoljstvo među stanovništvom i pritisak na vlast da reaguje, ali je, prema njegovoj proceni, važnije pitanje kakav odgovor izazivaju i da li na kraju popravljaju položaj Ukrajine u ratu.
On smatra da su napadi podstakli Vladimira Putina da vodi rat agresivnije i kao najvažniju posledicu izdvaja ruske operacije protiv kompleksa luka u Odesi i drugih ukrajinskih luka na Crnom moru. Miršajmer tvrdi da je njihovim zatvaranjem Ukrajina faktički dovedena u položaj zemlje bez funkcionalnog izlaza na more, što bi moglo imati teške ekonomske posledice.
Značaj Odese obrazložio je podacima o ukrajinskom izvozu pre početka rata. Najpre je rekao da je kroz Odesu prolazilo 90 odsto izvoza, ali se odmah ispravio: oko 90 odsto ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda i približno 70 odsto ukupnog izvoza išlo je preko luka u Odesi.
Miršajmer je podsetio i na period od 24. februara do jula 2022, kada je zatvaranje Crnog mora, prema njegovim rečima, nanelo ogromnu štetu ukrajinskoj ekonomiji.
Sporazum postignut uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske potom je omogućio ponovno otvaranje luka u oblasti Odese, što je opisao kao veliko ekonomsko olakšanje za Ukrajinu.
Sada, tvrdi Miršajmer, situacija ponovo ide u suprotnom smeru. Ukrajinska ekonomija već je teško oštećena tokom rata, a novi udari na crnomorske luke dodatno pogoršavaju stanje. Njegova procena je da Rusija može da nanese Ukrajini mnogo veću štetu nego što ukrajinski udari dugog dometa mogu da nanesu Rusiji, zbog čega eskalacija ne ide u korist Kijeva.
Ruski vazdušni udari, prema Miršajmeru, nisu ograničeni na luke. On navodi napade na infrastrukturu, mesta na kojima se proizvode dronovi i vojna oprema, benzinske stanice na istoku zemlje, železničku mrežu i lokomotive.
Tvrdi da problemi sa gorivom već otežavaju kretanje vozila u delovima istočne Ukrajine i da intenziviranje udara dodatno slabi sposobnost zemlje da održava ratne operacije.
Upravo iz te perspektive Miršajmer izvodi jednu od svojih najvažnijih prognoza: smatra da bi Rusija na kraju mogla da zauzme Odesu.
Prema njegovoj proceni, Moskva nema ni mogućnost ni interes da osvoji celu Ukrajinu. Ulazak duboko u zapadne delove zemlje, gde bi ruske snage morale da kontrolišu pretežno etnički ukrajinsko stanovništvo, smatrao bi veoma lošom odlukom.
Umesto toga, očekuje da Rusija zauzme znatnu količinu teritorije, a da od ostatka zemlje nastane znatno manja ukrajinska država.
Miršajmer smatra da bi iz ruske perspektive bilo korisno da takva preostala država bude ekonomski slaba i nefunkcionalna. U tom okviru kontrola crnomorskih luka dobija mnogo šire značenje od samog prekida pomorskog izvoza.
Oduzimanje Odese i drugih luka, prema njegovoj logici, trajno bi smanjilo ekonomsku održivost preostale Ukrajine i pretvorilo pristup Crnom moru u jedno od najvažnijih pitanja posleratnog poretka. Zato smatra da Rusija ima jasan podsticaj da u završnoj fazi rata pokuša da stigne do Odese.
Miršajmer ne očekuje rusko osvajanje cele zemlje niti potpunu vojnu kapitulaciju Ukrajine. Njegova projekcija je drugačija: Rusija bi osvojila veliki deo teritorije, ekonomski oslabila preostalu Ukrajinu i na kraju ostvarila ono što naziva ne odlučujućom, već „ružnom pobedom“, posle koje bi u nekom trenutku mogao da nastane zamrznuti sukob.
