U diplomatskom i vojnom kontekstu sukoba u Ukrajini, zvanični izveštaj sa sastanka Marka Rubija i Sergeja Lavrova potvrđuje da su razgovori održani radi razmatranja odnosa SAD i Rusije i potrebe za okončanjem rata.
Tom prilikom nisu navođeni konkretni razlozi ili uslovi, dok je Rubio za medije izjavio da su SAD spremne da pomognu u okončanju rata, ali da brzi dogovor nije na pomolu, izneo je Daniel Dejvis u emisiji „Deep Dive” na Jutjubu tokom razgovora sa penzionisanim pukovnikom američke vojske Daglasom Mekgregorom.
Povodom mogućnosti brzog rešenja sukoba, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ocenio je da nema mesta preteranom optimizmu, potvrdivši da se kontakti odvijaju kroz postojeće radne kanale i da se u Moskvi nadaju nastavku lične komunikacije kada američki pregovarači budu slobodniji da doputuju, ali je naglasio da se trenutno ne može govoriti o novoj dinamici ili ubrzanju procesa.
Mekgregor je istakao da su Moskva, Peking i Teheran uočili nepouzdanost u potezima američke administracije i izjavama predsednika Donalda Trampa, navodeći da su pregovori u Aljasci bili poslednji ozbiljan pokušaj postizanja sporazuma, zbog čega nikakav dogovor o Ukrajini u ovom trenutku nije moguć.
On je dodao da odsustvo poverenja u SAD sprečava investitore i finansijere da ulažu u obnovu Bliskog istoka i Istočne Evrope, usled straha od iznenadnih promena američke politike i obnavljanja vojnih akcija.
Na vojnom planu, borbe u Crnom i Azovskom moru su se intenzivirale napadima na ruske brodove, na šta je Rusija uzvratila udarima na lučku infrastrukturu u Odesi, izazvavši zatvaranje velikog dela tamošnjeg lučkog sistema, dok su ruske snage na frontu u Donbasu zauzele Konstantinivku i napreduju ka Slavjansku.
Govoreći o komandnom kadru, Mekgregor je ukazao na povratak generala Sergeja Surovikina, opisavši ga kao stručnjaka za avijaciju i udarne sisteme koji razume ključnu ulogu izviđanja iz vazduha i svemira i smatra da masovni udari treba da oblikuju bojište pre napredovanja kopnenih snaga.
Surovikin je ranije bio premešten u Afriku zbog javnih izjava podrške Jevgeniju Prigožinu nakon njegovog marša na Moskvu, ali Mekgregor procenjuje da će njegov povratak imati značajan uticaj na završetak operacija u Harkovu, napredovanje ka Odesi i potiskivanje ukrajinskih snaga istočno od reke Dnjepar.
Podsećajući na ranije vojne odluke, Dejvis i Mekgregor su istakli Surovikinovo povlačenje iz Hersona preko Dnjepra 2022. godine i rušenje četiri mosta, čime je zaustavljeno ukrajinsko napredovanje, nakon čega je izgrađeno pet odbrambenih linija koje su zaustavile ukrajinsku ofanzivu 2023. godine.
Mekgregor je povukao paralelu sa Bitkom kod Kurska u Drugom svetskom ratu, navodeći da je ubeđivanje Staljina da odustane od konstantnih napada dovelo do strategijskog preokreta, ocenivši da sledi sistematsko i metodično napredovanje ruskih snaga ka zapadu uz dotad neviđenu integraciju vazdušnih i raketnih snaga sa kopnenim jedinicama.
Komentarišući procene iz Vašingtona da je sukob pat-pozicija sa minimalnim promenama teritorije, Dejvis je naveo najave Nemačke i Velike Britanije o zajedničkom razvoju raketnih sistema dugog dometa za Ukrajinu planiranih do 2034. godine.
Mekgregor je odgovorio da su zapadne procene nepredvidive — podsećajući na promašene prognoze o brzom padu Irana koje su se sukcesivno pomerale od nekoliko dana do višemesečnog zastoja — dodajući da je izgradnja efikasne protivraketne odbrane na širokom prostoru nemoguća, te da će Rusija uništavati transportne komunikacije i mostove preko železničkih pruga u Ukrajini, a u slučaju potrebe upotrebiti i rakete „Orešnik” sa konvencionalnim punjenjem protiv vojnih fabrika i lokacija u NATO državama.
Osvrćući se na izjavu generala Kita Keloga, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost SAD i izaslanika za Ukrajinu, koji je sukob uporedio sa sportskom utakmicom u kojoj bolji tim mora prekinuti meč u ranim fazama, Mekgregor je ocenio da takve analogije odražavaju odvojenost vojnog vrha od realnosti.
On je upozorio da su planovi o zauzimanju ostrva Hark ili operacije u blizini Čabahara i Bander Abasa pogrešni jer izlažu američke snage direktnom uništenju od strane iranskih snaga, zaključivši da su SAD potrebni strateški mislioci poput admirala Bila Ovensa i Arta Zabovskog.
