U najnovijoj analizi geopolitičkih i vojnih kretanja, objavljenoj u video-intervjuu na kanalu voditelja Glena Dizena, nekadašnji visoki savetnik u Pentagonu i penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor izneo je dramatične procene o trenutnoj strategiji Sjedinjenih Američkih Država, ratu u Ukrajini, bliskoistočnim napetostima i neizbežnim ekonomskim posledicama koje prete da uruše zapadni finansijski sistem.
Mekgregor povlači direktnu istorijsku paralelu između savremenih odluka Vašingtona i ključnih trenutaka iz Drugog svetskog rata. On podseća na konferenciju u Kazablanki iz januara 1943. godine, kada je američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt (FDR), potpuno izolovano i radi pukog političkog efekta, iznenada proglasio zahtev za bezuslovnu kapitulaciju Nemačke, šokirajući britanskog premijera Vinstona Čerčila.
Mekgregor ističe da je čak i sovjetski lider Josif Staljin tada bio dovoljno mudar da predloži pregovore sa nemačkom stranom kako bi se pronašao diplomatski izlaz. Prema rečima američkog pukovnika, predsednik Donald Tramp danas funkcioniše na identičan način – donosi impulsivne odluke „iz glave“, bez svesti o tome koliko su njegove izjave opasne i koliko deluje neozbiljno na svetskoj sceni, gde njime lako manipulišu različiti akteri, od Evropljana do Izraelaca.
Ignorisanje Moskve i opasnost od „ujeda kobre“
Kao ključnu grešku američke spoljne politike Mekgregor izdvaja hronično nerazumevanje i potcenjivanje Moskve. Zapadni establišment, kako objašnjava, odbacuje vojnu moć Rusije i polazi od pretpostavke da Rusija neće reagovati na provokacije.
Mekgregor slikovito opisuje ovu opasnu dinamiku: „To je kao kada neprekidno bockate kobru. Kobra stoji i ne reaguje, a vi mislite da nikada neće napasti. Na kraju vas kobra ujede i vi umirete. To je pravac u kojem se krećemo i ono što sami izazivamo.“
Mekgregor ocenjuje da je potcenjivanje Rusije direktna posledica „unipolarnog momenta“ i hegemonističkog mira nakon Hladnog rata. Tokom Hladnog rata postojala je svest o potrebi za oprezom, dok je nakon njegovog završetka prevladao stav da američka bezbednost zavisi isključivo od sopstvene nadmoći i da se ruski interesi mogu potpuno ignorisati.
On naglašava da bi priznavanje ruskih bezbednosnih briga za Vašington značilo formalno priznanje da je era američke hegemonije završena.
Na frontu u Ukrajini ruska vojska, prema Mekgregorovim podacima, nastavlja sporo, ali kontinuirano napredovanje ka zapadu. Pukovnik navodi da bi se sukob završio za nekoliko dana da nije masovne upotrebe hiljada dronova koji usporavaju kretanje.
Kada ruske snage formiraju takozvane „kotlove“, potrebno im je oko dve nedelje da neutrališu okružene ukrajinske trupe pre nego što nastave prodor. Ipak, on napominje da su dronovi samo ozbiljna strateška smetnja koja iritira rusku javnost, a ne strateški faktor koji menja tok rata, kako se to pogrešno veruje na Zapadu.
Upozorenje Sergeja Lavrova o Trećem svetskom ratu Mekgregor smatra izuzetno ozbiljnim. On opisuje šefa ruske diplomatije kao jednog od najuravnoteženijih i najpromišljenijih aktera u međunarodnim odnosima, upoređujući njegov profesionalni autoritet sa Bizmarkom i ruskim diplomatama iz 19. veka poput Gorčakova i Neselrodea.
Kada Lavrov i portparol Kremlja Dmitrij Peskov proglase da je faza prikrivenog sukoba završena i da je Treći svetski rat u toku, to bi u normalnim okolnostima morao biti alarm za američkog državnog sekretara da hitno poseti Belu kuću i pokrene pregovore.
Umesto toga, ističe Mekgregor, Vašington se ponaša kao da mišljenje drugih naroda nema nikakvu važnost, pokušavajući da uspostavi odnos „roditelja i deteta“ sa ostatkom sveta.
SAD i Evropa potpuno nespremni za realan rat
Mekgregor otvoreno tvrdi da ni Sjedinjene Države ni evropske saveznice nisu spremne za direktan sukob sa Rusijom. Evropske vojske opisuje kao „liliputanske snage“ nesposobne za ozbiljnija dejstva, dok američki kontingent od oko 110.000 do 113.000 vojnika na terenu ne može postignuti ništa bez rešenih pitanja logistike, snabdevanja gorivom i zaštite od savremenih pretnji.
Američke vazduhoplovne snage su, s druge strane, već u velikoj meri vezane za prostor Persijskog zaliva i potencijalni sukob sa Iranom. Američka mornarica je nedavno javno priznala da poseduje više lansera i cevi za rakete nego što uopšte ima projektila na raspolaganju, što pukovnik ocenjuje kao frapantno priznanje slabosti.
Evropske elite se, prema njegovom mišljenju, suočavaju sa sopstvenim problemima. Dok političari u Berlinu i Londonu zagovaraju hitan prekid vatre u Ukrajini kako bi potom odmah rasporedili sopstvene trupe u toj zemlji i omogućili joj neku vrstu članstva u NATO-u, obični građani u Nemačkoj ne podržavaju totalni rat protiv Rusije.
Građani Nemačke su, kako navodi pukovnik, daleko više zabrinuti zbog talasa kriminaliteta koji je pogodio zemlju od 2015. godine usled priliva neevropskih migranata.
Mekgregor ističe da su Nemačka i Velika Britanija, baš kao i SAD, prošle kroz proces deindustrijalizacije i da se nalaze na ivici ekonomskog kolapsa. Kao dokaz navodi ogroman broj nezaposlenih i ljude koji u potpunosti zavise od državne pomoći, uključujući i nepoželjne migrante.
On dodaje da u Velikoj Britaniji raste napetost zbog delovanja migrantskih bandi koje napadaju nenaoružano lokalno stanovništvo, zbog čega je zemlja blizu otvorenih sukoba na ulicama.
Ovaj ekonomski pad prepliće se sa ozbiljnim klasnim ratom širom Evrope, gde su globalističke elite i birokrate u Parizu i Londonu potpuno otuđeni od naroda i brinu isključivo o očuvanju svojih plata i pozicija.
Finansijska bomba: Prag od pet odsto na desetogodišnje obveznice
Mekgregor upozorava da se zapadni finansijski sistem održava na krajnje nestabilnim osnovama. Rat neumoljivo proizvodi inflaciju, zbog čega su SAD prinuđene da podižu kamatne stope, nad kojima zapravo više nemaju kontrolu.
Cena sirove nafte je, nakon ponovnog zatvaranja strateških moreuza, već porasla na skoro 80 dolara po barelu. Finansijski stručnjaci oko Donalda Trampa i milijarderi iz Njujorka pokušavaju da obore cenu nafte masovnim kratkoročnim spekulacijama (shorting) i tempiranim javnim izjavama, ali pukovnik smatra da će taj mehanizam ubrzo otkazati jer tržišta ne mogu da podnesu stalne oscilacije između ratnog stanja i privremenog zatišja.
Ključni indikator finansijske propasti je prinos na desetogodišnje američke državne obveznice, koji trenutno iznosi oko 4,5 odsto ili više. Mekgregor prenosi jedinstvenu procenu ekonomskih stručnjaka: ukoliko kamatna stopa na ove obveznice dostigne pet odsto, Sjedinjene Države više neće moći da servisiraju svoj gigantski dug niti da nastave sa zaduživanjem.
Neizbežno uništavanje kreditnog sistema povući će za sobom čitav Zapad i dovesti do potpunog slobodnog pada. Pukovnik upozorava da će u tom scenariju pripadnici njegove generacije („bejbi bumeri“) izgubiti sve što su decenijama uplaćivali u penzione fondove, protiv kojih država trenutno pozajmljuje novac po izuzetno visokim stopama.
Kolaps bi mogao da nastupi već sledećeg meseca, u oktobru ili oko Božića, a evropske zemlje uzalud veruju da se sistem može magično održati pod takvim teretom duga. Prema njegovoj proceni, Velika Britanija će, zbog ranjivosti svog tržišta državnih obveznica (gilt market) koja je zamalo dovela do sloma još tokom kratkog mandata Liz Tras (Liz Truss), prva bankrotirati.
U tom kontekstu, Mekgregor se osvrće i na memorandum o razumevanju (MoU) koji je Tramp potpisao, a potom brzo proglasio nevažećim. Pukovnik objašnjava da je taj dokument u Vašingtonu viđen kao čin kapitulacije i priznanje da SAD više nisu svetski hegemon, što je za tamošnje političke elite neprihvatljivo.
Sam Tramp je pod pritiskom napravio potpuni zaokret od 180 stepeni, što dodatno povećava rizik da u nekom trenutku, uprkos dosadašnjim tvrdnjama da je to ludilo, donese odluku o upotrebi nuklearnog oružja.
SAD u službi Netanjahuovog „mongolskog načina ratovanja“
Posebno oštre kritike Mekgregor upućuje na račun američke politike prema Iranu. On otvoreno karakteriše potencijalni napad na Teheran kao „jevrejski rat vođen protiv Irana“, objašnjavajući da iza njega stoji moćni lobi i milijarderi u SAD koji kontrolišu i Donalda Trampa i američki Kongres.
Pukovnik opisuje strategiju izraelskog premijera Benjamina Netanjahua kao „mongolski način ratovanja“ – rat do istrebljenja sa ciljem potpune eliminacije neprijatelja, uništenja države i društva, i teritorijalnog rasparčavanja.
Sjedinjene Države, prema Mekgregorovoj oceni, izvršavaju ovaj program u ime Izraela, a predsednik Tramp dela isključivo po nalogu Netanjahua i struktura koje su ga dovele na vlast.
On podseća da je Tramp na nedavnom samitu NATO-a proglasio memorandum o razumevanju mrtvim, proglasio prekid vatre završenim i nazvao iranske diplomate „šljamom“, istovremeno preteći napadima na ostrvo Hark (Kharg Island) i mogućim zauzimanjem tog prostora.
Mekgregor, međutim, podseća na katastrofalan ishod ranije operacije u Isfahanu, gde su američke specijalne snage, uz vazdušnu podršku i učešće CIA, pokušale da prodru do iranskih postrojenja za plutonijum kako bi ga iznele iz zemlje.
Akcija je završena potpunim fijaskom, koji je zataškan izmišljenom pričom o spasavanju oborenog oficira. Ta operacija je dokazala da je Pentagon grubo potcenio iranske vojne sisteme, odbranu i ljudske resurse.
Pukovnik upozorava da bi eventualni pokušaj zauzimanja iranske luke Čabahari (Chabahar) ili desant helikopterima i letelicama V-22 preko Zaliva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata radi kontrole luke Bandar Abas (Bandar Abbas) pretvorio američke vojnike u „gmete za gađanje“ iranskim balističkim raketama i dronovima.
Uprkos tome, penzionisani generali Džozef Kelog (Joseph Kellogg) i Džek Kin (Jack Keane) bi, prema njegovim rečima, verovatno podržali bilo koju od ovih opcija u nadi da će proširenjem rata slomiti Iran, što Mekgregor smatra nemogućim scenarijom jer je Iran na punoj ratnoj gotovosti, za razliku od nepripremljenih Sjedinjenih Država.
Turska kao nova pretnja za Izrael i nuklearna proliferacija
U pogledu regionalne bezbednosti, Mekgregor ističe da Izrael sada s pravom vidi Tursku kao daleko veću i realniju opasnost od Saudijske Arabije. Dok Rijad nema vojnu sposobnost da bilo koga porazi, Turska može da mobiliše i pošalje milion vojnika na front u roku od 30 dana. Turska poseduje sopstvenu razvijenu namensku industriju i proizvodi moderno naoružanje.
Mekgregor podseća da je Turska pod rukovodstvom Redžepa Tajipa Erdogana nepovratno napustila sekularni, proevropski model Mustafe Kemala Ataturka i okrenula se svojim bliskoistočnim i centralnoazijskim korenima.
Turski oficiri otvoreno stavljaju do znanja da im američke baze i nuklearno oružje na njihovoj teritoriji više nisu potrebni, jer nemaju i ne žele loše odnose sa Rusijom. Umesto toga, Ankara se okreće saradnji sa sunitskim islamskim zemljama, poput vojnih aranžmana sa Pakistanom i Saudijskom Arabijom, s ciljem odbrane islamskog sveta od spoljnih intervencija.
Memorandum u 14 tačaka koji je nedavno predstavljen jasno poručuje da je vreme da se američke vojne baze uklone iz Persijskog zaliva.
Zaoštravanjem odnosa sa Teheranom i odbijanjem diplomatskog kompromisa, Sjedinjene Države zapravo postižu kontraefekat od onog koji Tramp javno proklamuje. Umesto da spreče Iran da razvije nuklearno oružje, akcije Vašingtona šalju jasnu poruku svim državama da su nepromišljene ukoliko ga ne izgrade.
Mekgregor zaključuje da i Turska i Iran vide najveću vrednost u tome da budu u statusu „nuklearnog praga“ – država koje ne poseduju aktivno nuklearno oružje, ali mogu da ga sklope u roku od nekoliko dana ukoliko budu napadnute.
On podseća na reči tvorca francuske nuklearne doktrine koji je na pitanje koliko je bombi potrebno za odvraćanje odgovorio: „Samo jedna, jer je toliko razorna.“ Izraelska pretnja upotrebom nuklearnog oružja, o kojoj se tajno govori u diplomatskim krugovima u slučaju povlačenja SAD iz sukoba, značila bi, prema Mekgregorovoj oceni, definitivan i trenutan kraj postojanja izraelske države.
