U okviru novog paketa mera za unapređenje životnog standarda građana najavljene su promene koje se odnose na izdvajanja za lekove i dostupnost pojedinih terapija.
Deo mera biće privremen, dok će pojedine izmene ostati trajno na snazi. Stručnjaci ocenjuju da će građani osetiti finansijsko rasterećenje, ali upozoravaju da ono ne znači i stvarno pojeftinjenje lekova.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će svi građani koji koriste redovnu terapiju tokom narednih godinu dana izdvajati manje novca za lekove, dok će država za tu privremenu meru izdvojiti oko 80 miliona evra.
Istovremeno je najavljeno trajno proširenje liste lekova koji se izdaju na recept, pa će građani za njih ubuduće plaćati samo participaciju umesto pune cene.
Na proširenoj listi naći će se nova oralna antikoagulantna terapija za sprečavanje zgrušavanja krvi, kao i lekovi za lečenje srčane insuficijencije. Te terapije do sada nisu bile na pozitivnoj listi, zbog čega su ih pacijenti u potpunosti finansirali iz sopstvenog budžeta.
Prema rečima Aleksandra Vučića, uključivanje novih lekova na pozitivnu listu državu će godišnje koštati dodatnih 33 do 34 miliona evra, odnosno oko 3,8 milijardi dinara.
Lekovi za srčanu insuficijenciju, koji sada koštaju između 2.500 i 4.500 dinara, ubuduće će građane koštati između 1.650 i 1.800 dinara, dok će cena lekova protiv zgrušavanja krvi biti smanjena sa dosadašnjih 1.700 do 6.000 dinara na između 750 i 1.100 dinara.
Specijalista farmakoekonomije Milina Marić iz “Apoteke Beograd” ocenjuje da će građani svakako imati manje neposredne troškove, ali ističe da ukupna cena lekova ostaje nepromenjena.
Kako objašnjava, razliku između pune cene i iznosa koji će plaćati pacijenti pokrivaće država iz budžeta, koji se finansira novcem građana. Zato, prema njenim rečima za “Biznis”, nije reč o pojeftinjenju lekova, već o preraspodeli troška sa građana na državni budžet.
Marić objašnjava da se pozitivna lista lekova redovno dopunjuje i da postoje različiti modeli finansiranja. Na A listi nalaze se osnovni lekovi koje pacijenti dobijaju besplatno ili uz fiksnu participaciju od 50 dinara, dok na A1 listi učešće građana može da iznosi do 90 odsto cene leka.
Visinu participacije za svaki lek pojedinačno određuje komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, značaja terapije i dogovora sa proizvođačima.
Govoreći o cenama lekova, Marić upozorava da preniske administrativno određene cene mogu izazvati probleme u snabdevanju. Kao primer navodi fiziološki rastvor, koji u Srbiji košta oko 89 dinara, dok njegova cena u zemljama regiona iznosi između pet i sedam evra.
Pošto proizvodnja sterilnog i apirogenog fiziološkog rastvora zahteva stroge standarde i stručan kadar, cena koja ne pokriva proizvodne troškove, prema njenim rečima, smanjuje interes proizvođača za isporuku i može dovesti do nestašica.
Umesto administrativnog ograničavanja cena, Marić smatra da bi država trebalo da proširi finansijsku podršku preko pozitivne liste. Kao jedno od mogućih rešenja predlaže da fiziološki rastvor bude uvršten na A1 listu i subvencionisan sa 100 do 200 dinara po boci za građane slabije platežne moći.
Dugoročno, dodaje, stabilnije snabdevanje i pristupačnije cene moguće je obezbediti razvojem domaće farmaceutske proizvodnje i jačanjem državnih kapaciteta, jer velika zavisnost od uvoza i privatnih proizvođača otežava kontrolu cena i dostupnosti lekova.
Najavljene su i mere za unapređenje dostupnosti zdravstvene zaštite. Država je već kupila 10 mobilnih ambulanti ukupne vrednosti 225 miliona dinara, u toku je nabavka još 20 mobilnih ambulanti i pet mobilnih apoteka vrednih oko četiri miliona evra.
Marić podržava ovu inicijativu, posebno zbog stanovništva u ruralnim sredinama, ali upozorava da mobilne apoteke same po sebi neće rešiti problem ako lekovi nisu dostupni.
Kako navodi, u Srbiji nema dovoljno farmaceutskih inspektora za efikasnu kontrolu snabdevenosti apoteka, niti zakonske obaveze da svaka apoteka raspolaže kompletnim asortimanom lekova.
