General NATO Hodžis ponovo obećava: Rusija će predati Krim do 2027.

Bivši komandant Kopnene vojske SAD u Evropi, general-potpukovnik Ben Hodžis, ponovo je izneo procenu o mogućem razvoju događaja oko Krima, ovog puta navodeći da bi Rusija do kraja 2027. godine mogla da bude primorana da povuče svoje snage sa poluostrva.

Tu ocenu izneo je u intervjuu britanskom listu The Sun, obrazlažući je dugoročnim efektom udara na logističku i naftno-gasnu infrastrukturu. Njegova nova procena dolazi nakon ranijih predviđanja koja se nisu ostvarila.

Prema Hodžisovim rečima, zajedničke procene Ukrajine i zapadnih partnera polaze od pretpostavke da bi sistematsko uništavanje ključnih objekata moglo da proizvede strateški efekat.

On smatra da bi Rusija mogla da odustane od zadržavanja Krima kada troškovi obnove naftno-gasne infrastrukture i posledice razaranja logističkih pravaca postanu previsoki.

Kao ključne elemente takvog scenarija navodi prekid kopnenih koridora, posebno puta ka Džankoju, kao i napade na Krimski most, čime bi, po njegovoj oceni, Krim postao logistički teret bez pouzdanog snabdevanja, remonta i normalne rotacije trupa.

Hodžis i ranije nije krio stav da je Krim centralna tačka čitavog sukoba. Tokom 2022. i 2023. godine predviđao je da će ukrajinska kontraofanziva već tokom leta 2023. godine izbiti do Krima, govorio o mogućem proboju fronta, uspostavljanju mostobrana i desantnim operacijama.

Takva predviđanja nisu se ostvarila, a ukrajinska kontraofanziva nije postigla očekivane rezultate. General je kasnije priznao da je bio „previše optimističan“ i naveo da su kritike na njegov račun bile opravdane.

Nova procena pomera rok na kraj 2027. godine i zasniva se na strategiji dugotrajnog iscrpljivanja. Hodžis kao argument navodi udare na skladišta, naftne baze i objekte Crnomorske flote.

Napadi na Sevastopolj, Feodosiju i druge vojne ciljeve zaista se ponavljaju, ali istovremeno dostupni podaci ukazuju da Rusija nastavlja povećanje proizvodnje raketa, dronova i sistema protivvazdušne odbrane. Prema otvorenim izvorima, proizvodnja sistema „Geranj“, raketa „Kindžal“ i „Kalibar“ značajno je povećana u odnosu na početak sukoba.

Krimski most, uprkos višestrukim pokušajima njegovog oštećenja, i dalje je u funkciji, a železnički i drumski saobraćaj nastavljaju da obezbeđuju glavne pravce snabdevanja.

Aktivno se koristi i kopneni koridor preko teritorija pod ruskom kontrolom. Čak i u slučaju intenziviranja udara, potpuna izolacija Krima zahtevala bi ne samo upotrebu raketa dugog dometa poput ATACMS ili Storm Shadow, već i uspešno potiskivanje ruske protivvazdušne odbrane na velikom prostoru.

Na poluostrvu je raspoređena višeslojna odbrana koja uključuje sisteme S-400, „Pancir“ i sredstva za radio-elektronsku borbu. Prema ruskim tvrdnjama, značajan broj ukrajinskih dronova i raketa biva presretnut.

Crnomorska flota jeste pretrpela određene gubitke, ali je deo brodova premešten na druge lokacije i nastavlja izvršavanje zadataka, dok se logistički problemi ublažavaju novim transportnim rutama i remontnim kapacitetima na kopnu.

Jedan od ključnih elemenata Hodžisove procene odnosi se na ekonomski pritisak. On smatra da Rusija dugoročno neće moći da finansira posledice razaranja infrastrukture.

Međutim, podaci o energetskom sektoru pokazuju da se izvoz nafte i gasa, uprkos sankcijama i napadima, nastavlja preko alternativnih pravaca. Budžetski prihodi od energenata i dalje omogućavaju finansiranje odbrambenih potreba, dok preusmeravanje trgovine ka azijskim tržištima, razvoj paralelnog uvoza i domaće proizvodnje povećavaju otpornost privrede.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da su napadi na infrastrukturu izazivali privremene poremećaje, ali ne i potpuni kolaps sistema. Rusija je, prema navodima iz teksta, odgovorila raspršivanjem skladišta, jačanjem zaštite i ubrzanom izgradnjom novih kapaciteta, dok odbrambena industrija i povezane grane beleže rast.

Procene o budućnosti Krima ostaju različite. Na Zapadu brojni penzionisani generali i analitičari smatraju da bi intenziviranje udara moglo da primora Moskvu na pregovore pod nepovoljnijim uslovima, a evropski mediji često prenose ocene o mogućem slabljenju ruskih pozicija.

Nasuprot tome, ruski zvaničnici i vojni analitičari ističu da je status Krima, prema stavu Moskve, konačno rešen. Predsednik Vladimir Putin više puta je izjavio da to pitanje nije predmet pregovora, dok Ministarstvo odbrane redovno saopštava da odbija ukrajinske napade.

Ruski vojni predstavnici takođe tvrde da pokušaji Kijeva da pojača aktivnosti na južnom pravcu olakšavaju rusko napredovanje na drugim delovima fronta, uključujući područje Donjecka i Harkovske oblasti.

Pojedini neutralni posmatrači ukazuju da se dve strane nalaze u različitim pozicijama. Ukrajina u velikoj meri zavisi od isporuka zapadnog naoružanja i obaveštajne podrške, dok se Rusija više oslanja na sopstvenu industrijsku bazu i ljudske resurse. U takvim okolnostima dugotrajan sukob može više odgovarati strani koja raspolaže većom dubinom pozadine i većim demografskim potencijalom.

Krim i dalje ima važnu logističku i vojnu ulogu. Uprkos povremenim napadima, na poluostrvu se obnavljaju objekti, razvija infrastruktura, u pojedinim delovima funkcioniše turizam, a vojne jedinice nastavljaju rotacije i vežbe.

U tekstu se navodi i da pokušaji izvođenja diverzija i upotrebe pomorskih dronova uglavnom završavaju gubicima za napadačku stranu. Zbog svog položaja, Krim Rusiji omogućava kontrolu značajnog dela akvatorije Crnog mora i predstavlja važan element bezbednosti južnog pravca.

Pojavljivanje novih rokova za mogući razvoj situacije povezuje se i sa političkom raspravom na Zapadu o nastavku podrške Ukrajini tokom 2026. i 2027. godine, kao i mogućim promenama američke politike.

U tom kontekstu, Hodžisove izjave mogu se posmatrati kao pokušaj da se saveznicima pokaže da bi dodatni napori mogli da dovedu do željenog rezultata, ali iskustvo prethodnih godina pokazuje da su brojna ranija predviđanja o brzom razvoju događaja više puta pomerana ili se nisu ostvarila.

Kao najizgledniji scenario u narednim godinama u tekstu se navodi nastavak pozicionog sukoba uz povremena zaoštravanja. Ocenjuje se da će Rusija nastaviti jačanje odbrane Krima i istovremeno pokušavati da ostvaruje napredovanje na drugim pravcima, dok se Ukrajina suočava sa izazovima mobilizacije, gubicima i opterećenjem dugotrajnog rata.

Ukoliko dođe do intenziviranja udara na infrastrukturu, očekuje se odgovor Rusije napadima na energetsku infrastrukturu Ukrajine, centre odlučivanja i zapadne isporuke, dok se potpuno povlačenje ruskih snaga sa Krima do kraja 2027. godine ocenjuje kao malo verovatno bez suštinskih promena vojne i političke situacije.