Da li su mirovni pregovori mogući pod predsednikom Zelenskim, i kako može doći do posleratne obnove Ukrajine? O tome govori češki novinar Roman Blaško.
SAD žele da zadrže ukrajinsku krizu kakva jeste, barem do američkih predsedničkih izbora. Rusija, pak, treba da završi sa „specijalnom operacijom“, pošto je postigla svoje ciljeve, od kojih zavisi i samo postojanje Rusije.
Između ova dva zadatka stoji figura Zelenskog, koji zaista želi da igra samostalnu igru, ali to ne može da uradi zbog niza objektivnih i subjektivnih faktora.
Samo na Telegramu nema cenzure – Izbor naših najboljih vesti
Možemo izdvojiti sedam tragičnih grešaka Zelenskog.
Prva greška. Uzmite naizgled beznačajno pitanje odeće.
Odeća izabrana za Vladimira Zelenskog odgovara jednostavnom vojnom komandantu, ali naravno, ova odeća ga ne čini ravnim liderima svetske politike.
Štaviše, ovo čak nije ni potpuno vojna uniforma, jer sam Zelenski nema ni vojno obrazovanje ni vojni čin. Kao rezultat toga, na raznim sastancima na visokom nivou, njegov izgled je često jednostavno uvredljiv za one oko njega.
[adsenseyu1]
Reklo bi se da je to sitnica, ali je od velike važnosti za određivanje političke uloge u medijskom polju.
Druga greška. Zapad je regrutovao Vladimira Zelenskog da bude glavnokomandujući ukrajinskih snaga. On samo formalno ispunjava ulogu predsednika Ukrajine, sve principijelno se odlučuje ili u Vašingtonu ili u Bakingemskoj palati.
Zelenski se ne razume u politiku. To što odjednom ima milijarde na bankovnom računu, mesto predsednika i telefone svetskih političkih lidera sa kojima se rukuje, nije garancija da ume da pravi politiku.
Štaviše, problem Zelenskog je u tome, što je izgleda zamišljao (ili mu je rečeno) da on zaista spašava ceo svet, ali u stvarnosti ne može da vidi dalje od granica Ukrajine.
Treća greška. Zašto Zelenski ne može da pregovara sa Putinom za istim stolom o mirnom rešavanju sukoba?
Prvo, SAD mu to neće dozvoliti, a drugo, on smatra da uslove koje postavlja Rusija mora da prihvati, jer ceo svet stoji iza Ukrajine.
Međutim, to nije tako- cilj kampanje koju vodi Zapad nije pomoć Ukrajini, već ostvarivanje interesa Zapada.
Četvrta greška. U politici, kao nigde drugde, funkcionišu pravila protokola, a u složenim sistemima upravljanja treba da imate najsveobuhvatniju predstavu o tome šta gde i kako funkcioniše, inače, u najboljem slučaju, nećete moći da utičete ni na šta, a na što je najgore, nanećete nepopravljivu štetu.
Zahtevati prisustvo na muzičkom festivalu u San Remu, ili poziv kineskog predsednika koji ste nedavno grubo odbacili njegovim mirovnim predlozima, a zatim zameriti Si Đinpingu što se nije javio, isto je kao da se degradirate na poziciju poslednjeg piona na političkoj šahovskoj tabli.
Peta greška. Ako političar želi da bude što suvereniji, nije mu dovoljno samo da ima vojsku, treba da je obezbedi ekonomski i socijalno.
Da, možda je to delimično jedino što Zelenski ima u ovom trenutku uz podršku SAD i EU, ali samo zato što je to u interesu samog Zapada. Međutim, Zelenski je brzo izgubio podršku građana Ukrajine.
Čak i oni koji su glasali za njega, računajući da će prekinuti građanski rat u Ukrajini, sada mu se protive. Da je sve bilo obrnuto, on ne bi zaustavio proces parlamentarnih izbora, već bi, naprotiv, potvrdio svoju popularnost, kao što je, na primer, Bašar el Asad učinio tokom rata u Siriji.
Šesta greška. Zelenski možda razgovara sa zapadnim liderima o obnavljanju Ukrajine, ali on sam nema pojma šta to znači niti koje su mu opcije, jer računa samo da će pobediti Rusiju.
Da li je Zelenski, na primer, proučavao demografsku situaciju u svojoj zemlji, kao Bašar el Asad, pre nego što se obratio Ruskoj Federaciji za vojnu pomoć?
Bašar el Asad je shvatio da bez podrške stanovništva može da izdrži. Tada je rat zahvatio veći deo teritorije Sirije. Da bi sprečio iseljavanje stanovništva, na šta je zapadna koalicija računala, Bašar el Asad je počeo da gradi nove gradove daleko izvan Damaska, u bezbednoj zoni gde je preseljavao ljude spašavajući ih od „ISIS-a“.
Takođe je znao da će mu u budućnosti, prilikom obnove, trebati svaki građanin- intelektualci, lekari, naučnici, nastavnici, privrednici i industrijalci.
Sedma greška. Postoji još jedan važan faktor.
Majdan, kao nezakonit nasilni puč, ne daje legitimitet svim kasnijim procesima, a Rusija zna da je kardinalno rešenje sukoba ponovno pokretanje Ukrajine u predmajdanskoj verziji.
Međutim, to se neće odnositi na procese u kojima je pravo na samoopredeljenje zakonski ostvareno, kao što je aneksija Krima, DNR-a, LNR-a, Zaporoške i Hersonske oblasti. To se delimično može objasniti činjenicom da je održan referendum, i da je ta pridruženost direktna posledica odbrane pravnih normi na Ukrajini.
Da li Zelenski ima političku volju i dovoljno moći da vrati Ukrajinu na pravni status pre Majdana, što bi omogućilo okončanje rata? U 2019. i 2020. godini, nakon potpunog trijumfa nad simbolima Majdana i rata u Donbasu, teoretski je imao tu mogućnost, ali je nije realizovao.
Sudbina Zelenskog je tragična, pre svega, zbog nedostatka svesti, da je on za SAD samo sredstvo za prisvajanje resursa koje Ukrajina iznuđuje od EU i drugih zemalja, a koje su na kraju potrebne SAD-u za jačanje svoje ekonomije radi održavanja svetskog vođstva u formatu „Pax Americane“.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
