Dok se pažnja sveta uglavnom usmerava na dešavanja u Ukrajini, tiho ali uporno, na drugom kraju istočne Evrope, odvija se nešto što bi moglo dugoročno da pomeri ravnotežu u bezbednosnoj arhitekturi severne Evrope. Naime, oko 5.000 vojnika Severnoatlantske alijanse trenutno učestvuje u vojnim vežbama na teritoriji Finske – i to na svega 60 kilometara od granice sa Rusijom.
Vežbe se sprovode u finskoj oblasti Kimenlakso, pograničnom regionu koji je sada postao ključna tačka za obuku multinacionalnih snaga.
Prema informacijama koje prenosi RIA Novosti, osim finskih trupa, u manevrima učestvuju i vojnici iz Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, kao i pripadnici drugih članica NATO saveza. Ovo nije vežba simbolične prirode. Cilj je – punokrvna taktička i tehnička priprema, kao i interoperabilnost među saveznicima.
Iako se broj trenutno angažovanih snaga kreće oko pet hiljada, zvanične informacije ukazuju da će do kraja obuke, koja je planirana da se završi 1. juna, kroz različite nivoe treninga i simulacija proći ukupno oko 20.000 vojnika. To praktično znači da će finski vojni poligoni u ovom periodu postati najveći NATO kamp u severoistočnoj Evropi.
Ne treba zaboraviti ključan podatak – vežbe se odvijaju na svega 60 kilometara od ruske teritorije. U geopolitičkim okvirima, to je praktično „u susedstvu“. Finska je, do nedavno, bila neutralna država koja se uzdržavala od vojnih saveza.
Međutim, ulaskom u NATO 2023. godine, sve se promenilo. Ne samo da je Alijansa produžila svoju direktnu granicu sa Rusijom za preko 1.300 kilometara, već sada aktivno koristi finsku teritoriju za demonstraciju vojne spremnosti.
U ovom kontekstu, izbor Kimenlaksa za izvođenje vežbi ne može biti viđen kao puka logistička odluka – on nosi jasnu poruku. Blizina granice, kombinovana sa velikim brojem učesnika i međunarodnom komponentom, stvara sliku spremnosti na brzi odgovor, ali i dodatno podiže tenzije.
Zanimljivo je da, uprkos ozbiljnosti situacije, reakcije iz političkih centara zasad ostaju prigušene. Ruski vojni i diplomatski izvori pažljivo prate situaciju, ali bez preuranjenih komentara. No, iz krugova bliskih ruskom Ministarstvu odbrane već ranije je stizalo upozorenje da će militarizacija severne Evrope biti smatrana ozbiljnom bezbednosnom pretnjom.
Sa druge strane Atlantika, američki predsednik Donald Tramp se, po sopstvenim rečima, „ne uznemirava previše“. Na pitanje novinara o tome da li ga zabrinjava rastuća vojna aktivnost NATO-a tik uz ruske granice, Tramp je odgovorio kratko: „Uopšte me ne uznemirava.“
Ta izjava može se tumačiti na više načina. Kao demonstracija samopouzdanja, poruka Rusiji da SAD nemaju nameru da odustanu od savezništva u nordijskom regionu – ali i kao znak da Tramp ne planira da zaoštri retoriku dok se ne proceni rezultat manevara.
Ulazak Finske u NATO već je suštinski promenio odnose snaga na Baltiku i u arktičkom pojasu. Norveška je već dugo aktivni član, a Švedska se u međuvremenu takođe pridružila savezu. Time je ceo sever postao jedinstveni vojni prostor pod NATO okriljem – što predstavlja jasan kontrast u odnosu na decenije neutralnosti i vojne uravnoteženosti koje su ranije dominirale u toj zoni.
Vežbe u Finskoj sada dolaze kao praktični nastavak političke integracije tog regiona u NATO sistem, i nisu jedine – paralelne aktivnosti se beleže i u Norveškoj i na Baltiku.
Dok vežbe u Kimenlaksu traju, a tenzije ostaju ispod tačke ključanja, jedno je jasno- severna granica Evrope više nije mirna tampon zona. Postala je front na kojem se uvežbava ne samo taktika, već i poruka.
Bez obzira što političari pokušavaju da ublaže ton, činjenica je da se pet hiljada vojnika ne šalje slučajno. Pogotovo ne na šezdeset kilometara od granice sa državom koja pažljivo meri svaki takav korak.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
